Zbog slabe potražnje knjižare povlače iz prodaje obrasce za prijem zaposlenih u radni odnos

Tagore kaže:

Bože! Direktno iz štamparije naručiš 100 obrasca, pa popuniš i čekaš 100 godina.

Kao danas rade feodalni poslodavci po svetu i njihovi moderni robovi?
Već 90 dana običnu dužu crnu ploču od mermera, ali isključivo ”pressed stone, granite or sandstone”, mlevene materije koje nikada ne pucaju kao prirodni kamen.
Izraz ”pessed stone & pressed wood” je na našem jeziku u drvnoj industiji poznat kao obična ”iverica”, što na francuskom čini ”aggloméré”,
Mesecima lutam od grobara do kamenoresca, i gubim se po snegu severne Evrope, a oni mi predlažu neke natrule prirodne ploče iz Rumunije pod nazivom ”Cristalina” ili predlažu ”specijalnu narudžbinu crno mlevenog mermera”, (samo za mene), po ceni majmuna od nekih 1200€, pa cena obrade uglova i lakiranje ploče, mada ja, (nekadašnji arhitekta u ruskim školama), znam da je ta ”stabilna iverica od kamena” dvostrko jeftinija.
I svi mi obećavaju da će mi poslati neki njihov ”preduslovni projekat o prodaji”, njihov ”sales quote”, što na french jezičku obično zvuči ”devis”, pa nisu ni kasnili sa projektima od 2000-3000 hiljade evra, plus (VAT-TVA), pa transport i cena kamiona…

Ljut kao ris, ja menjam ideju i odem kod najbižeg staklara za obično debelo nelomljivo crno staklo, da ne kažem ”blindirano”, neću pucati po njemu, a nikada ništa ne lomim. I moj staklar mi objasni da ta ”specijalna narudžbina, (samo za mene), ne košta manje od 500-1000 evra, plus prevoz, pa sneg i kiša po glavi tranportera, ako ga sunčanica ne udaru po glavi…, i da će mi on, kao i svi drugi, uskorororororo poslati neki ”preduslovni projekat o prodaji stakla”.

Za jednu običnu ploču dužeg birokratskog stočića u radnoj sobi više se i ne ljutim, podnožje 10 cm niže od uobičajenih prodajnih biroa je već sa fijokama sagrađeno po mojoj želji i od moje ruke, pa preko neta kliknem kod Kineza u Kini i naručim crni mermer i crno staklo, pa kreditnom karticom sve unapred platim po njihovoj ceni od nekih stotinu američkih dolara.

I Kinezi me obaveste ”da kao njihovom vernom klijentu” ne žele da mi naplate prevoz China-Liechtenstein, da sve naručeno po mojoj želji stiže za 30 dana i da će me svakih 5 minuta pre isporuke poručenog materijala obavestiti imejlom i SMS-om.

Jadna moja neradna i gladna Evropo, ti si zaboravila kako se radi i kako se deca hrane !

(I Srbija je Evropa. Narod neće i ne želi pošteno da radi.)

Euklid kaže:

Kako bre mozes o postenom radu da pricas? Glupavko :D Lako je punog stomaka moralisati. Stisni kais srce pa kupi namirnice nekolicini samohranih majki Banja Luke…. Ili doniraj sigurnoj kuci. Zivi sreco 2 meseca sa 100e, mozda shvatis kako pola zemljaka zivi, TO je savet. Sa volonterskim pripravnickim ili 200e bez krova nad glavom svrseni ucenik vise nepriznate skole moze da se slika. Ko je kriv za standard?? Samo veza, ili dup*ljub ce ti naci posao da se bahatis na najljepse ljude dovedene na prosjacki stap koji ipak tvrdoglavo pokusavaju bar ponos da odrze. Zedan kad se napije i gladan najede u vuka se pretvori onom ko ga na predjasnjeg sebe seti. Sto da kinez skida kozu svoju cisteci Wc-e BASa za 150, kad ce u Aussie kako tepaju zemlji kengurap dobiti 1000+. Pricamo o idealima, postenju? Kasno je za brisanje rezultata lenjosti i mladosti. A to za sta se zivi, gine o tome se prinudno cuti i vene. Jer od ljubavi se ne zivi. Ta noga “ljubavi” je odavno primljena. Uputstva za zivljenje niko nikom ne moze da daje. Od te ljubavi prema svetom slovu samo da uginem mogu. Teret nemocnom da budem necu, pokusavajuci da dokazem da MOGU po zapadu cijem prikljucenju tezimo. Strah me je samoce. Ideal porodice korumpirani sistem niskog standarda mi je uzeo. Sve sto volim vec mi se je oduzelo samo. Kako da idem negde za cim mi srce zudi, a gde ne treba me niko? Imas moju kozu i bilo na raspolaganju uvek, a ako mi vec nisi tim, bitisanje da odredjujes neces. Dovoljno si ucinila arogancijo moja savrsena. Od sudbine niko pobegao nije, pa necu ni ja. —>pismo gasterbajtera odivi iz Kladova.