Za krst na Adi 70 miliona

Krost preko Ade

BEOGRAD, 11. Avgust (Njuz) — Odbornici Skupštine grada usvojili su odluku o dodatnoj pozajmici od Evropske investicione banke za izgradnju krsta na mostu preko Save. Na ideju o izgradnji krsta došao je gradonačelnik Dragan Đilas, koga je prilikom prošlonedeljne inspekcije radova na mostu postojeći noseći stub podsetio na konturu krsta.

– Pola posla je već praktično završeno. Sve što treba da uradimo jeste da dodamo poprečni stub i Beograd će onda moći da se pohvali najvećim krstom u Evropi. Krst će biti veći čak i od onog koji je planiran u Nišu, a ulaganja su neuporedivo manja, jer se o praktično istom trošku već gradi most.

Kako saznajemo, prvobitna ideja gradonačelnika je bila da se u potpunosti obustavi gradnja mosta i da se preostala sredstva dobijena od Evropske investicione banke preusmere na završetak krsta. Veto na ovaj predlog stavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, inače zakleti komunista, koji je prema našem izvoru iz ministarstva zapretio potpunom blokadom bilo kakvih daljih radova ukoliko se prekine sa izgradnjom mosta. Kompromis je postignut tako što je dogovoreno da se završe oba projekta, i most i krst, a zbog toga je bilo neophodno pozajmiti dodatnih 70 miliona evra od Evropske investicione banke.

Ta odluka izglasana je na jučerašnjoj sednici Skupštine grada, a novac će biti upotrebljen za izgradnju poprečne grede koja nedostaje kako bi krst dobio oblik, kao i rotirajućeg restorana na vrhu krsta. Odbornici su usvojili i treći rebalans budžeta, kao i predlog Gradskog veća za promenu Statuta grada Beograda i doneli zaključak o pristupanju ovoj promeni.

Prema ugovoru koji će potpisati gradonačelnik Dragan Đilas i predstavnici Evropske investicione banke, prestonica će pozajmljeni novac vraćati narednih 25 godina.

Kritike opozicije

Bez obzira na oštre reakcije opozicije koja je juče kritikovala ovu odluku, predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić naglasio je da o nastavku izgradnje mosta ne bi trebalo raspravljati.

– Besmisleno je pričati da li bi trebalo nastaviti izgradnju mosta ili ne. Nema nikakve sumnje da je gradu potreban most, ali i krst. Ovo je veoma povoljan kredit Evropske investicione banke. Na taj način će novac iz budžeta grada biti na raspolaganju za subvencije i zadovoljavanje socijalnih potreba Beograđana a novac predviđen za izgradnju krsta će se brzo vratiti kroz zaradu od religijskog turizma koji je poslednjih godina rastući svetski trend – naveo je Antić.

Beogradu je potreban i most i krst

Antić je naglasio da Beograd nije prezadužen grad i dodao da će kredit biti dovoljan i za most i krst.

Članovi opozicionih stranaka juče su insistirali na tome da nadležni kažu koliko će koštati izgradnja celog krsta, ko je dobio tender za izgradnju krsta i da li je u tu cenu uključen i rotirajući restoran na vrhu.

Predsednik GO DSS-a Andreja Mladenović rekao je da od gradske vlasti, do sada, nije dobio odgovor dokle se stiglo sa izgradnjom krsta.

– Niko neće da nam kaže ko je dobio tender za izgradnju krsta, da li je projekat već urađen i da li su obezbeđene sve svetovne dozvole za gradnju. Što se tehničkog dela kredita tiče, to je u redu, ali je politička odluka da se na vrhu krsta izgradi restoran potpuno pogrešna i ne vidim kako to može biti u skladu sa pravoslavnim hrišćanskim običajima!

Đilas, međutim odgovara da se i na to mislilo kada je uzeta u obzir njegova ideja o dodavanju restorana na vrhu.

– Istina je da je i rotirajući restoran na vrhu moja ideja. Mnogi bi rekli da je pravoslavlje nespojivo sa hedonizmom, ali ja sam odlučan da ih u tome demantujem i zbog toga je uzeta u obzir ideja da sva jela u restoranu sredom i petkom budu posna, kao i da restoran bude osveštan pre otvaranja.

Odbornici opozicionih Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije ocenili su da nije potrebno graditi jedan skup krst, već da je bolje izgraditi dva jeftinija i funkcionalnija.

Za usvajanje odluke o zaduživanju za krst i odluke o izmenama i dopunama uređivanja i davanja u zakup građevinskog zemljišta ugostiteljskim preduzećima glasalo je 56 odbornika. Protiv prvog predloga bilo je 25 članova opozicije, dok je protiv drugog glasao jedan odbornik manje.

V.M.