“Wikileaks”: Amerikanci koristili nepoznate metode mučenja

Mislili da je najgore prošlo

LONDON, 30. novembar 2010, (Njuz) – Među stotinama hiljada dokumenata koji su objavljeni preko sajta organizacije Wikileaks, kako prenosi Guardian, najviše pažnje javnosti privlači priča o procesu ispitivanja osumnjičenih terorista u NATO bazi u blizini grada Kandahar u Avganistanu.

Prema otkrivenim tajnim dokumentima, oficiri iz američke vojne obaveštanje službe primenjivali su neobičnu, ali prema rečima stručnjaka, izuzetno surovu metodu ispitivanja: zarobljenicima su puštane epizode američke TV serije “Izgubljeni” (original: Lost) producenta i režisera Dž. Dž. Abramsa.
 
Veruje se da iza slanja većine dokumenata stoji mladi analitičar američke vojske Bredli Mening, poznat pod alijasom BradAss87, međutim, dokaze o bizarnom mučenju sajtu Wikileaks prosledio je do sada nepoznati pukovnik Emet Vajnstin.

Svoju odluku objasnio je u kratkoj izjavi.
 
– Prisustvovao sam mučenju vodom, uskraćivanju sna, i svakom drugom modernom metodom izvlačenja informacija. Ništa, bukvalno ništa ne može da se poredi sa nehumanošću i prostim zlom koje prati moderisano gledanje serije “Izgubljeni”. Meni, kao i drugim operativcima, zaštitna oprema i specijalizovani trening dozvolili su da sačuvamo razum. Mnogi subjekti nisu bili tako srećni – naveo je pukovnik Vajnstin koji je ubrzo potom uhapšen.
 
Detaljno čitanje dokumenata koji opisuju ispitivanja pruža uznemirujuću sliku. Subjektima, kako dokumenti nazivaju osumnjične teroriste, uglavnom mlađe muškarce poreklom iz Pakistana, puštane su epizode u nizu, često po 12 časova bez prestanka. Prvi deo procedure zahtevao je linearno gledanje prve, druge i treće sezone.

Začuđujuće, tokom ovog perioda subjekti su, čini se, uživali u iskustvu. Potom bi gledali četvrtu sezonu, ali bi vojni operativci izbacivali prvih i poslednjih pet minuta svake epizode. Namera ispitivača bila je da proizvedu iritaciju kod subjekata, kao i da stvore neizdrživu želju da saznaju šta se stvarno dešava.

Poslednje dve sezone bile bi puštane van hronološkog redosleda, stvarajući potpunu konfuziju i dezorjentisanost. Većina subjekata bi u trećoj, poslednjoj fazi, prelazila u stanje potpunog očaja i bila spremna da prizna bilo šta ukoliko bi im neko objasnio šta se uopšte dešavalo u seriji.
 
Piter Veler, saradnik organizacije Amnesty International sa kojim smo razgovarali, međutim, ističe najstrašniju stranu ovog užasnog postupka.
 
– Pravi problemi počinju tek kasnije. Ovakva trauma, konzumiranje kompletne serije “Izgubljeni”, sa svim rupama u zapletu, neuverljivm likovima i potpuno komičnim završetkom zapravo čini pravu štetu na dugoročnom planu.

Naime, dokazano je da su ljudi koji su pogledali sve epizode ove serije spremni da gledaju slične lažne TV misterije poput FlashForvard i The Event, znajući sve vreme da ih čeka jednako užasno iskustvo. Prosto ne mogu da se suzdrže.
 
Na ključno pitanje, Veler daje nedvosmislen odgovor.
– Ako me pitate da li je po svim etičkim i zakonskim standardima gledanje serije “Izgubljeni” predstavlja mučenje, odgovor je da.
 
Po objavljivanju dokumenata pukovnika Vajnstina, veruje se da će tvorac serije, Dž. Dž. Abrams, iskoristiti ovu priliku i besplatni publicitet da najavi novi film koji će najverovatnije uključivati nevidljivo čudovište iz svemira.

Ivica Milarić