Vuk Jeremić: Sad moram da budem predsednik one smaračke Srbije

Video sam brojne vaše komentare na društvenim mrežama „samo nam još ovaj fali“ i, ako vam je lakše, slično i ja mislim. Da se ne lažemo, nakon posla u Ujedinjenim nacijama, Andrićev venac je bukvalno poslednja adresa na kojoj želim da radim, ali šta je tu je. Ako je meni i svima vama neka uteha, mandat predsednika Srbije je pet godina, što za čas prođe, tako da nije u pitanju ona situacija koju je opevao moj prijatelj Bono Voks, kada si zaglavljen u trenutku i ne možeš da pobegneš. Može da se pobegne, samo treba da prođe tričavih pet godina.

Zbog prirode svog posla, u poslednje vreme nisam stizao ni da previše pratim vesti iz zemlje i baš me raduje pomisao da sad nakon blejanja po Menhetnu, treba da se informišem ko se sve u međuvremenu pojavio na političkoj sceni i što sada treba da još jurim podršku svih tih političara. Pa onda predizborna kampanja, putovanja po celoj zemlji, priče sa seljacima, maženje teladi, šetanja po nekim nepoznatim ulicama koje nemaju imena, što ima običaj da kaže moj prijatelj Bono, ma baš sjajno!

Nadam se da ste sada uspeli da me malo bolje razumete. Koliko god niste presrećni pred idejom da se vratim u zemlju i postanem predsednik Srbije, biće vam možda malo lakše kada shvatite da, što reče moj prijatelj Bono Voks, ja još uvek nisam pronašao ono što tražim.

Vaš,
V.J.