Vojvođaninu pozlilo na putu kroz Šumadiju
BEČEJ, 13. april 2012. (Njuz) – Milošu Silađiju (22), studentu iz Bečeja pozlilo je na putu kroz Šumadiju zbog čega je morao da se vrati kući, saznaje Njuz.
Miloš, koji je autobusom krenuo iz Bečeja da upozna devojku iz Čačka s kojom se nedavno sprijateljio na Fejsbuku, nije ni slutio kakve će mu muke zadati putovanje kroz centralnu Srbiju.
– Već kada je autobus ušao u Beograd krenulo je da mi se manta u glavi. Buka je bila nesnosna, međutim, tek kada smo izašli na Ibarsku magistralu, za mene je počeo pravi pakao – prepričava za Njuz svoju avanturu Miloš – Pored puta je stalno prolazilo drveće, bilo je dosta ljudi i kuća, a boje su bile toliko jarke da sam počeo da se preznojavam. Kada je autobus krenuo da se penje uz Rudnik ponestalo mi je vazduha, a od pritiska zbog visine mislio sam da će mi glava pući. Uspeo sam nekako da izdržim do Gornjeg Milanovca gde sam zamolio vozača da stane kako bih izašao, a već istog dana sam se vratio nazad u Vojvodinu – Nažalost, moraću da potražim neku devojku iz Vojvodine, do nje mogu i biciklom – zaključio je on.
Direktor i vlasnik SAT Plus revije Mirko Alvirović upozorava da se na put ne sme kretati nepripremljen.
– Pravo je čudo da je Miloš kao rođeni Vojvođanin stigao skoro do cilja, čak do Gornjeg Milanovca. To govori da je njegova želja da upozna dragu osobu bila jača od svih rizika koji su ga vrebali na ovom zahtevnom putovanju – kaže Alvirović.
– Poznat je slučaj Crnogorca iz Mojkovca koji je pre nekoliko godina krenuo za Beograd, ali već negde kod Požege, nenaviknut na ravne puteve, morao je da odustane i da se vrati natrag u Crnu Goru. Jasno je onda koliki je stres Milošev organizam trpeo zbog promene topografije terena. Za sve koji putuju važi pravilo da se prethodno dobro pripreme, da provere nivo tečnosti u organizmu i šare na obući, a da kod sebe obavezno imaju važeća dokumenta – zaključio je Alvirović i dodao kako će za sve Vojvođane uskoro snimiti Patrolu do Zlatibora kako bi ih upozorio na sve opasnosti koje ih čekaju na putu kroz Srbiju.
Miroslav Vujović
Ја мислим да му је најтеже пало оно дрвеће поред пута (а притом нису воћке или ораси) и међе које се се не секу под правим углом, потоци које кривудају и теку како они хоће и чији ток није регулисан уставама и пумпама, и шуме које расту како оне хоће, а не у редовима као војвођанске плантаже хибридне тополе…
Ја мислим да је Војводина пројекат будућности из прошлости… Изразито футуристичка творевина. Огледно добро из 18. века.
Nažalost, neko još uvek nije dostigao taj 18 vek.
Do sada 5.
do sada 8
do sada 16+5+4=25
do sada 19+7+5+1=32
do sada 24+11+9+5+5=54
do sada 27+12+10+6+6=61
Šteta što je odustao, kad je već prešao Rudnik, a ovo za crnogorce više ne vredi, sto posto su se adaptirali na beogradsko-novosadsku klimu.
У то име Рудник треба преименовати у “Рудикон”!
Vojvodina je bačena!!!!
Одавно…
@ Dragana Kecman: šare na obući, kao što provjeriš dubinu šare na gumama automobila prije putovanja. Jasno? Nema na čemu, mila. Uredništvo, ubuduće naplaćujem ovo verbalno crtanje!
On je neki mnogo cudan tip ili je to tako treba u “poslednje vreme”…da se glumi ludilo i na tom polju…Becejac koga ja vrlo dobro znam je u stvari Niksicanin koji se odlicno adaptirao na ravnicarske krajeve ali bese to jos dok smo svi bili “Juga” i sirilo se “bratstvo i jedinstvo”…pevalo se i sviralo “Brankovo kolo”..u kome su opevani i oni sa brda i oni iz ravnice…e sada dragi moji citam izmedju redova i shvatam da je sad pozeljno “ne prilagoditi se uslovima puta…vec “vremenskim prilikama u Srbiji…pa ko je razumeo shvatice…
ariela
To je samo zezanje, ovaj tekst je samo ironija, sta se kog djavola lozite zaboga???
Ma kakva ironija!!! Poznajem jednog Vrscanina koji 40 i vise godina nije mrdnuo iz Vrsca i okoline. Mozda par puta svratio u Beograd. Onda je posetio neke prijatelje u sred Srbije, i sve mu je smetalo, i guzva i ulice koje se ne seku pod pravim uglom, kuce koje nisu iste, i ti potoci, sume i drvece sto teku i rastu kako oni hoce. Osecao se lose, nije mogo da se snadje i vratio se kuci ranije, nije mogo da ostane kolko je planirao :(
Ta nije ni čudo, pa morao je da ide na visinske pripreme za takav put! Prvo u lagani špacirung po Titelskom bregu iznad 100m čisto da se navikne na vidik, pa ondak krug po Fruškoj gori iznad 500 m. A verovatno nije ni fruštukovao kao čovek, zna se kako se putuje: čim sedneš u voz/autobus, odmah vadiš pohovanu piletinu, paradajz i lebac…
Ta kud je i kreno, otac ga materin!
dete mu materino, nece mi taj vise preci Pancevo…
Овај човек је неуништив!
Ibarska magistrala…koliko sam ćevapa tamo pojela kao klinka…
U B. Luci je ovo ćevap (hm, još uz kilu jogurta; prijatno):
http://www.moj-restoran.info/restoran/fast-food/images/repository/jelovnik/cevap-banjalucki-izy-grill.jpg
Bejah jednom tamo,odlični su,nego znaju da prevare oči zbog malih dimenzija…hvala,izvol'te!
Jedem to u Novom Sadu i bez veze mi je. Najbolji ćevapi u Srbiji pojedeni su u Gospodarskoj mehani u Beogradu kod Sajma. I to nekoliko puta. Nikada se nisam razočarao.
Kada već pričamo o ćevapima.
Ne razumem od cega ovaj trip, ja proputovah pola sveta i nije mi nista, a on do Cacka ispusti dusu :D
Е свака ти част!