Jedan od načina na koji možete prekratiti vreme u izolaciji jeste da virtuelno, iz udobnosti svog kauča, posetite neke od destinacija u koje inače nikada ne biste ni sanjali da odete. Ovo je jedna od njih.
Sve svetske institucije kulture se ovih dana trude da ljudima širom sveta olakšaju boravak na zatvorenom. Takav je slučaj i sa Jerkovićem.
Možda ne možete sada da posetite ovu lokaciju, ali to ne znači da ne možete da se na virtuelni način bliže upoznate sa njom.
Sanjarite sada, posetite kasnije. To je slogan kojim se sada vode velike svetske destinacije, među njima i Jerković.
Izolacija utiče na ljudsku psihu, i zato je bitno da mozak držimo okupiranim, a šta je bolje od lepih i intrigantnih fotografija Jerkovića?
Da li ćete posetiti Jerković kada se završi pandemija? Oni srećniji među nama su ga već posetili a neki čak i žive tamo.
Jerković je trenutno nedostupan, ali to nije razlog da barem na ovakav, virtuelan način uživamo u njegovim čarima.
Milionima ljudi širom sveta će virtuelna tura kroz Jerković prekratiti vreme i podsetiti na to kakva sve čudesa postoje na našoj planeti.
U trenucima kada izolacija počne da negativno utiče na vas, pogledajte Jerković i sačuvajte kulturom duhovni deo svog bića.
Dragi njuzovci, beskrajno sam vam zahvalna što ste mi omogućili da vortuelno posetim Jerković!!! Ova tura je blagotvorna za moje estetsko biće i ulila mi je spokoj. Molim vas da nastavite sa ovakvim vittuelnim turama!!! Ostanite zdravi i duhoviti.
Hvala vam na ovom divnom ugodjaju. Imam 65+ godina i možda mi se neće ni pružiti prilika da uživam u ovim destinacijama. A i živim daleko, čak na Bežanijskoj kosi.
Занимљива дестинација. Пре пар година сам био тамо, мислим у неком “Веру”. Ништа од ових атракција нисам видео јер је био мрак… Чим се поново укрцам на један од оних “крузера” 26, долазим по дану. До тада морам кући да кризирам корону.
Braca Jerkovic naselje…?? Cim prodje nevidljivi andjeo , uzimam VAucher , beogradsku senior karticu, i eto me u Sop In Gu- provinciji prestonice…jedne od 16 provincija Prestonice…Ziveli dotle…
Evo me u Panami, poluzatvoren stvarno, jos mesec ipo, valjda. Lepo je videti deo grada gde zivis 40.g. virtuelno.
Одлични снимци овог сиромашног насеља, са радничким становима претежно несолидно зиданим зградама 60-тих и 70 тих година, којима је истекао век трајања.
Приватне куће у овом насељу радили су штедљиви Власинци, Црнотравци, углавном Срби са крајњег југа Србије…
Насеље у коме град Београд никада није довољно улагао и које тихо пропада… Веза насеља са градом иде преко аутопута на Душановцу једним импровизованим надвожљаком још од Жике Коња Ковачевића, ондашњег градоначелника Београда, Отварајући свечано тај надвожњак на коме су и данас огромне гужве у саобраћају (а надвожњак је непоуздан и несигуран), Жика коњ је реако како је то привремено решење за 2-3 године… То траје већ 50 година!
Живим у овом насењу којим доминира Централно гробље и у коме су паркови и зелене површине углавном неуређене, али срећом има доста дрвећа, зеленила и ваздух је чистији него у другим нижим деловима града.