Večiti student se žalio svojoj deci da će da ga prebace na Bolonju
BEOGRAD, 13. avgust 2019, (Njuz) – Momir Ćirić, četrdesettrogodišnji postapsolvent arheologije, žalio se danas svojim sinovima Ivanu (13) i Mateju (7), što će po svemu sudeći morati da pređe na Bolonju.
On napominje da ne može da veruje da će mu država otežati studiranje i to baš sada, kada mu je ostalo svega dva ispita do diplomskog.
– Kad sam početkom 2017, nakon trogodišnje pauze, položio jedan ispit, pomislio sam kako se zahuktavam i idem ka kraju studija. Poslednjih godinu i po dana sam spremao naredni ispit, baš sam i planirao da ga prijavim sad u januarskom, ili eventualno junskom roku 2020, ali ne vredi, država je naumila da potpuno uništi moju akademsku karijeru – izjavio je ovaj student.
– Sada hoće da mi uvedu neke predmete, kojih uopšte nije bilo 1994. kada sam polagao prijemni. To uopšte nije u redu, jer, da sam tada znao da ću dvadesetpet godina kasnije morati nešto od toga da učim, možda bih se opredelio za neki drugi fakultet – kaže ovaj student i napominje da je dosta pričao sa svojom decom o ovim problemima i da ga oni u potpunosti podržavaju.
– Deca u Srbiji često moraju da se, već od malih nogu, suoče sa nepravdom, pa tako i moji sinovi. Pričali smo baš nedavno moj stariji sin i ja, kako postoji šansa da možda i u isto vreme spremamo ispite, ali se plašim da će prelazak na Bolonju da mi umnogome umanji entuzijazam za daljim studiranjem – kaže ovaj mladić i dodaje da će sad morati dobro da razmisli čime će želeti da se bavi u životu.
Ko mu kriv kad nema para za Sava centar!
Nije bas ubolo. Da se malo sazna vise o razlozima dugog studiranja, Vi, Njuzovci, ne biste ni pomislili da ovo ubacite kao njuz! Ali stvarno, hajde malo procitajte, aktuelno je. Toliko je bitna tema, da ne bi bilo na odmet. Hvala.
Uvek rado posećujem Vaš sajt i vaš humor i satira koje tako britko oslikavaju sumornu svakodnevnicu su retka svetla tačka u ovom medijskom mraku u Srbiji – ali ovakav članak je, baš, faul. Mislim da je trebalo da se malo više informišete o tome šta ovi ljudi traže i za šta se bore i za šta imaju pravo, da je ovo država u kojoj se Ustav i zakon poštuju – u teške privatne priče koje, najverovatnije, stoje iza dosta njih neću ni da ulazim. Zato momci nastavite istom žestinom, ali ipak držite fokus na onima koji to zaista zaslužuju, a takvih u ovoj našoj zemlji, na žalost, nije malo…
Sramota,sram da vas bude,sprdate se sa tuđom nesrećom.Nije vam palo napamet šta su sve ti ljudi u životu doživeli,da su bili žrtve najdrastičnijeg oblika kršenja ljudskih prava kao ja 2008,da su zdravi zatvarani na psihijatriju,da su mučeni lekovima,pa su ipak uspeli da diplomiraju sa izuzetno visokim prosekom i nastavili dalje školovanje na doktorskim studijama.
Zbog čega je strašno biti večiti učenik ili student?
Ja bih ceo život studirala i učila ako bih imala finansijski uslova.
Ismeva se neko ko želi nešto da nauči, i to od strane zatucanih koji verovatno nikad ni kročili na fakultet nisu.
U celom svetu je čast studirati. A ovde se kojekakve budale sa nekim ismavaju zbog toga.
Kakve veze ima koliko se baviš nekom naukom… Možda neko želi polako to da uči, da dublje uđe u materiju. Možda želi par godina da pauzira pa da se tome vrati posle. Šta to nekog ima da zanima, ako postoji cena slušanja i polaganja ispita.
Zašto se ljudi ne bave svojim ograničenim životima i svojim kupljenim diplomama koje su stekli u roku…
Fuj!
Ovo me podsetilo zašto sam prestala da vas pratim na fb, a takođei Kesićevu emisiju… A sada ću i njegov YT kanal.
I vi ste postali zabava za ignoramuse…
Bila bi ti potrebna večnost za studiranje.