U Grčkoj počela restauracija Atine i njeno uklapanje u akropoljski ambijent

Arhitekte i dizajneri na ulicama Atine

ATINA, 30. jun 2011, (Njuz) – Grčka je zvanično započela restauraciju i rušenje glavnog grada Atine kako bi ga u potpunosti uklopila u akropoljski ambijent i time privukla još više turista nego do sada.

Na ulicama Atine već danima se nalaze specijalni timovi restauratora, arhitekata i dizajnera, koji zajedno sa neposrednim izvođačima radova, užurbano rade na prepravkama, rušenju i adaptaciji gradskog ambijenta, koji će ubuduće ličiti na razrušeni antički Akropolj.

Adaptacija izgleda Atine biće realizovana uz pomoć najsavremenijih sredstava kao što su molotovljevi kokteli, motke i kamenice. Celoj akciji pridružile su se i vojska i policija, koje će svoj doprinos dati bornim vozilima, suzavcem, vodenim topovima, a u kasnijoj fazi i tenkovima.

Ministarstva turizma i urbanizma izdala su saopštenja u kojima se turistima poručuje da ne treba da se iznenade ako tokom narednih dana u širem centru grada vide vatru ili bučne grupe ljudi sa motkama, te da se ponašaju kao i inače tokom turističke sezone.

– Očekujemo da će radovi u gradu biti završeni u najkraćem mogućem roku, naročito sada kada su se u akciju uključila sva javna preduzeća i službe, koje su proglasile generalnu obustavu svojih aktivnosti do završetka adaptacije glavnog grada. Cilj nam je da za nekoliko nedelja cela Atina izgleda kao Akropolj ili kao ostale antičke destinacije, tako da turisti više neće morati da se udaljavaju iz šireg centra grada u potrazi za znamenitostima – navedeno je u saopštenju Ministarstva turizma.

Grčka je odlučila da restaurira i preuredi Atinu posle brojnih primedbi turista koji tvrde da Akropolj jeste lep, ali da je šteta „što nije veći“. Slične primedbe najčešče su imali američki turisti, koji tvrde da imaju znatno veće replike Akropolja u Las Vegasu i na još nekoliko lokacija u SAD, pa su zato bili iznenađeni kada su videli koliko je on u stvari velik.

Grčka je, kao pretežno turistička zemlja, odlučila da izađe u susret zahtevima posetilaca, a koliko su institucije i građani ozbiljno shvatili zadatak, govori i činjenica da su privremeno smanjili propusnost granica, ali i odložili rešavanje problema kipa Aleksandra Makedonskog i njegovog konja koji su postavljeni u Skoplju.

Sa druge strane, ovaj korak je i jedini način da Grci dobiju veći priliv sredstava u budžet, čime će moći da zadrže isntituciju četrnaeste plate i mogućnost odlaska u penziju sa 53 godine. Pretpostavka je da bi, u godina koje dolaze, ukoliko se restauracija Atine pokaže uspešnom, starosna granica za penziju mogla da se pomeri na 51 godinu.

Nenad Milosavljević