Tviteraš ne izgovara rečenice duže od 140 glasova

Tvititis se izražava u više oblika

ČAČAK, 24. mart 2011. (Njuz) – Bogdan Čolić (26), student iz Čačka, koji nalog na Tviter ima preko tri godine i čije tvitove prati 2.146 osoba, poslednjih meseci i u verbalnoj komunikaciji ne koristi rečenice duže od 140 glasova.

Logoped dr Dragiša Lazarević rekao je našem reporteru da je na simpozijumu logopeda u Ženevi bilo reči o tvititisu, novom poremećaju sve češće prisutnom među korisnicima ove društvene mreže. Tvititis je prvobitno zabeležen u Japanu i SAD, a Bogdanov primer je potvrda da je došao i do Srbije, napominje dr Lazarević. Odlike ove bolesti su: odsustvo korišćenja rečenica dužih od 140 glasova, česta potreba za pričom, kao i izgovaranje prilično besmislenih i najčešće potpuno nepovezanih misli.

– Iskustvo stranih kolega sa pacijentima koji boluju od tvititisa, govori da ljudi sa ovim poremećajem vremenom razviju takvu verbalnu motoriku, da već pred kraj rečenice imaju svest o broju glasova koji su upotrebili, zbog čega često prekidaju rečenicu, iako nisu završili misao. Pozitivna okolnost je što okolina često ne prati pažljivo njihove izjave, tako da im sagovornici to najčešće ne zameraju – rekao je dr Lazarević.

Prema njegovim rečima ove osobe imaju i veliku potrebu za citiranjem drugih, najčešće tako što rečenicu započnu spominjanjem nečijeg imena iza kog sledi reč „kaže“, nakon čega ponavljaju tuđe misli, takođe kraće od 140 glasova. Istovremeno, često imaju običaj da iznesu najosnovnije podatke o nekim linkovima, kao i da spominju datume nekih zanimljivih događaja koji se bliže.

Bogdan je rekao da nije bio svestan svog poremećaja, dok mu prijatelji nisu skrenuli pažnju da često zbrzava kraj rečenice tako što spoji poslednje dve-tri reči. Kada je obratio pažnju, shvatio je da pred kraj rečenice postaje svestan koliko prostora još ima, zbog čega ponekad pribegava kraćim sinonimima, a ukoliko to nije izvodljivo, spaja poslednjih nekoliko reči da bi uštedeo na prostoru.

Srećna okolnost kod ovog poremećaja, kako kaže dr Lazarević, je što još uvek malo ljudi boluje od tvititisa, čime nije mnogo ljudi u prilici da prisustvuje razgovoru dve osobe sa ovim problemom, jer bi „onoliku količinu kratkih, nepovezanih izjava, koje sagovornici najčešće istovremeno izgovaraju, malo ljudi bi moglo da podnese“. 

Marko Dražić