Tajkun se konačno više ne stidi što je bogat
BEOGRAD, 16. jun 2011, (Njuz) – Zgrada u kojoj živi biznismen Stanislav Sretenović (38) ne odskače mnogo od ostalih novijih zgrada na Vračaru u kojima živi viša srednja klasa građana. Vrata nam otvara kućna pomoćnica Mara, koja je do danas čitavom komšiluku predstavljana kao tetka gospodina Sretenovića, i uvodi nas u dnevnu sobu gde nas dočekuje domaćin. Gospodin Sretenović, koji se danas svima predstavljao kao „privatni preduzetnik“, a od danas insistira da ga oslovljavamo sa „tajkun“, svega dan nakon što je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio da nije sramota biti bogat, odlučio je da prestane da krije svoje bogatstvo i javnosti poruči da je prilično bogat i da se toga uopšte ne stidi.
– Svestan sam svih rizika što među prvima izlazim u javnost, ali neko mora da probije led i javno saopšti da u Srbiji živi određeni broj bogatih građana, i da ostali ljudi s tim moraju, za početak da se pomire, a potom i da nas prihvate. Dosta smo se krili i naši sugrađani moraju da shvate da u njihovom ličnom okruženju postoji možda neki bogataš, koji zbog toga ne sme na bilo koji način da bude diskriminisan – smatra Sretenović, koji priznaje da život u Srbiji predstavlja veliko breme ljudima koji vremenom uspeju da steknu neki kapital.
– Ne znate koliko je bilo teško voditi dvostruki život, ali nisam mogao drugačije. Živimo u društvu koje je oduvek bilo učeno da ne treba isticati svoje bogatstvo, jer bi se time siromašni građani osetili nelagodno. Godinama sam živeo u grču, znajući da je dovoljno da se samo na momenat opustim i da sav trud padne u vodu. Prošlog leta sam sa porodicom boravio na Tahitiju, a svima sam pričao da smo bili u Bečićima. Kad smo se vratili morao sam jednom klincu da platim 100 evra da u Fotošopu na fotografije koje sam planirao da okačim na Fejsbuk ubaci pozadinu sa crnogorskog primorja. Isti mi je problem i kada idem u St. Moric na skijanje, uvek pričam da sam bio u očevoj vikendici na Divčibarama – otkriva Sretenović koji najavljuje da će prestati da vozi Opel Astru iz 2006. godine.
– Narednih dana planiram da dovezem Bentli, Krajsler i BMW koji stoje u garaži moje vile u Nici. To je jedino mesto gde mogu potpuno da se opustim, jer u tom gradu ima dosta bogatih ljudi pa ne odskačem previše. Naravno, u Nicu idem uglavnom u februaru kada je sezona gripa, jer tako najlakše mogu da opravdam što me nigde nema nedelju dana – kaže tajkun koji kaže da je imao presiju i kada je reč o hrani i piću koje kupuje.
– U lokalnim prodavnicama uglavnom sam kupovao hranu domaće proizvodnje, koju jedu moje komšije. Kada god sam želeo da popijem neko južnoameričko vino, pojedem francuski sir ili bilo šta drugo što moj prosečan sugrađanin retko kada kupuje, išao bih u neku udaljenu prodavnicu gde me niko ne poznaje, a sve što bih tamo kupio nosio bih kući u tamnim neprovidnim kesama – kaže Sretenović.
Ovaj tajkun otkriva da planira da u narednih mesec dana kupi kuću na Dedinju od minimum 400 kvadrata, jer se već mesecima oseća veoma skučeno u svom stanu od 97 kvadrata.
– Veoma sam zahvalan gospodinu Đilasu što je izjavio da nije sramota biti bogat, čime je načinio prvi korak u pripremanju javnosti na činjenicu da se suoči sa nama bogatašima. Jedino se nadam da moj izlaz iz anonimnosti neće biti usamljen i da će se narednih dana još neko pojaviti u javnost i reći „Ja sam bogat i ponosan sam zbog toga“ – kaže Sretenović koji sumnja da će ljudi moći odmah da se pomire sa novonastalom situacijom, ali se nada da će ih vremenom prihvatiti.
– Građani moraju da shvate da smo mi isti kao i oni, samo imamo baš jako mnogo više para – kaže Sretenović.
Marko Dražić
,,samo imamo baš jako mnogo više para”, najjači deo. Mada dobro, šta će ljudi, para se na paru lepi.
Još da prizna da je završio samo osnovnu školu jer je iz srednje mašinske izbačen u drugom razredu…pa da je biznis počeo u kamp prikolici u kojoj je pekao pljekavice i tako za godinu dana stekao prvi milion evra…
Ne mora da pece pljeskavice. Kada sam gledao onu scenu, da je onaj Stojadinovic cusnuo Velju Ilica i strast sa kojom su ga Veljini pesnicili, rekao sam sebi, ako Velja bude ministar srpski trostruki, evo nama direktora javnih preduzeca. Ne sumnjam da bi mladi, cvrsti, sposobni momci za cas napravili prvi milion.Kao sto pise, danas ne moraju vise da se kriju, jer samo bogati pojedinac, moze uciniti Srbiju bogatom zemljom.
Истина је да није срамота бити богат а нити је срамота сиромашан. Али, још већа истина је чувена изрека: срамота је бити богат у сиромашној држави и бити сиромашан у богатој држави.
Као и сви богаташи Србије, тако и Ђилас истиче само делове те изреке а увек заобилази остале речи из ње.
Danas je Gazda malo ublažio ton, pa je ispalo da je u Srbiji malo sramota kupovati jahte i ostrva(recimo – grčka). Sve ispod toga je ”politički korektno”, pa čak biti i tijanićev drug.
Ne pitajte me odakle mi prvi milion. Za ostale cu da vam kazem.
siroti mali bogatas.
Ovo je skoro istim rečima juče izjaivio Tadić. U čemu je fora?
Демоклептократе .
Nije bogat onaj ko nema para, nego onaj ko ima!
Ja bih tebe izabrao za ministra ekonomije! Pa covece ti si ukapir'o :))
Siroti čovek :( Koko je to žalosno – biti osuđen na ilegalu ….
Ivane, utešio si me ! :)
Konačno da se kod Srba sruši ta psihička blokada prema ličnom bogaćenju i strahu da vas neko okarakteriše kao tajkuna. Valjda ćemo sada shvatiti da je “bolje živeti 100 godina kao milioner, nego 7 dana u bedi” .
Eh kad bi Đilas još hteo da da izjavu “da nije sramota biti siromašan”, pa i mi sirotinja da se opustimo i prestanemo da vodimo dvostruki život.
Ovo je jedan od boljih clankova koje sam ovde procitala….
člankova ili članaka? :)
Ljudi,pa vi ste genijalni!!
sta bi mi bez djilasa ljudi!
nije sramota biti bogat – to zato sto je on sam siromasak…