Sve više tinejdzera otežano hoda ako se ne pridrzava za telefon
BEOGRAD, 13. septembar 2016, (Njuz) – Sve više mladih osoba uzrasta od 12 do 18 godina ima problema sa hodanjem ukoliko se prilikom koračanja ne pridržava za mobilni telefon, pokazuju najnovija istraživanja Instituta u Sremskoj Kamenici, a prenosi Njuz.
Ispitivanja su pokazala da tinejdžeri koji prilikom hodanja nemaju mobilni telefon u rukama često gube ravnotežu i jedva ostaju na nogama.
– Istraživanje je rađeno na zahtev roditelja koji su primetili smetnje u kretanju kod svoje dece adolescentskog uzrasta. Sva deca su prohodala na vreme i do puberteta koračala bez problema, ali potom odjednom počinju da pokazuju znake nesigurnosti i otežanog kretanja. Nijedno od ponuđenih ortopedskih pomagala nije dalo pozitivne razultate, sve dok tinejdžerima u ruke nismo tutnuli mobilne telefone. Istog trenutka oni počinju da hodaju kao preporođeni – kaže dr Zorica Kuburović, šef istraživačkog tima.
Analize su pokazale da tinejdžeri koji u rukama imaju mobilne telefone imaju bolje motoričke sposobnosti od ostalih.
– Ono što je za starije osobe štap to je za adolescente mobilni telefon, dakle potpora i čvrst oslonac. Primetili ste da se mladi u tramvajima ili trolejbusima više uopšte ne pridržavaju za rukodržače već samo za telefone i sasvim uspešno održavaju ravnotežu. Da li ste čuli da je neki tinejdžer na taj način povredjeni, naravno da niste – kaže dr Kuburović.
Stručnjaci su utvrdili da kod većine tinejdžera usled stalnog korišćenja telefona razvila posebna vrsta perifernog vida pomoću kojeg uspešno izbegavaju prepreke na svom putu, ali i u komuniciraju sa okolinom.
– Ima mnogo primera da deca sasvim lepo razgovaraju sa svojim roditeljima a da ih uopšte ne gledaju, već sve vreme kuckaju poruke. Osam od desetoro tinejdžera nije moglo da nam opiše kako njihovi mama i tata izgledaju jer ih već godinama nisu videli. Preostalo dvoje nam je dalo tačan opis jer su sa svojim roditeljima prijatelji na Fejsbuku – kaže dr Kuburović.
Bojan Ljubenović
Е, да је у време наших бака било мобилних много лакше би требиле вашке из већ погнутих глава њихове дечице.
Данашњи тинејџери и не знају да постоје куће са више спратова од подрума и приземља.
Птице примете само ако су згажене, за авионе су чули а за лишће знају да је углавном пожутеле боје.
Све у свему деса су нам предивна. Ја своје разликујем по гласу. Знам да је једно црно а друго плавооко,али да ме убијеш не бих могао да тврдим да ли је плавооки Лука или Лазар- када да стигнем да то утврдим од игрица и коментарисања.
Da nisam video da je ovo istrazivanje uradio institut u Kamenici, rekao bih “Koja glupost”. Ovako, posto je to fakultet gde je nas predsednik diplomirao, onda mora da je tacno. Inace ih niko ne bi uzimao za ozbiljno.
Verovatno je smanjenje sredstava za naučna istraživanja doprinelo da institut ne obuhvati i druge elemente koji utiču na sposobnost normalnog kretanja kod tinejdžera u Srbiji!
А зашто сте изоставили младе у аутобусима? Ни тамо се не придржавају за рукохвате, а успешно одржавају равнотежу. Ауторка се овде понела елитистички и писала само о маладима из центра Београда где постоји трамвајски и тролејбуси саобраћај, заборављајући на младе са периферије Београда или оне из унутрашњости где се возе само аутобусима. По мени су они чак и већи хероји јер се дуже времена возе до куће, а при томе аутобуси иду кривудавим путевима и улицама пуним рупа и никада не падну. Ако ми не верујете седите у неки од аутобуса који возе кроз Калуђерицу, Рипањ, Врчин итд. и видећете какве су акробате млади из ових приградских насеља који успевају да одрже равнотежу и у таквим екстремним условима.
treba mobilne telefone praviti jos vecim, da deca budu sto stabilnija; a samim tim, da nam jos bolje ide u svemu