Stanija Dobrojević: Zar vam se ne čini da mediji izveštavaju o potpuno nebitnim temama?

Možda se samo meni čini, ali trend izveštavanja o trivijalnim temama koji vidim u svim domaćim medijima u poslednje vreme je više nego zabrinjavajući. Ispravite me ako nisam u pravu, ali deluje kao da se vesti koje su od većeg značaja za građane guraju pod tepih i da se slušaocima, čitaocima i gledaocima serviraju pitke teme iz sveta zabave i šou biznisa koje najčešće uopšte nisu bitne za svakodnevni život.

Nadam se da grešim, ali kao da se svaki tekst koji je iole duži i napisan koliko-toliko analitičkim tonom nema nikakvu šansu u borbi protiv “vesti” o tome šta su naše estradne zvezde i osobe za koje nismo ni sigurni čime se bave danas uradile ili rekle.

Ruku na srce, to je donekle razumljivo, ako uzmemo u obzir vreme u kojem živimo u kome ljudi nemaju vremena ili ne žele da se zamaraju ozbiljnim temama, pa radije pribegavaju praćenju rijaliti programa ili čitanju “žute štampe” ne bi li se malo odmorili od svojih jako napornih života, pa zašto da ne, i pobegli od svakodnevnice dok gledaju slike lepih ljudi na naslovnicama ili u turskim i latinskim serijama.

Ali opet, to ne opravdava urednike medija koji kao da forsiranjem trivijalnih ličnosti i tema pokušavaju da izbegnu da rade ono što im je posao. Jer, budimo realni, za vlasnike medija su bitne samo slušanost, gledanost i čitanost. Da li neko čita detaljnu analizu korupcionaške afere u Kolubari ili gleda moje slike, vlasnicima medija, pa samim tim i urednicima je potpuno svejedno, jer, na kraju krajeva, marketing agencije, od kojih zavise apsolutno svi mediji, gledaju samo ukupnu posetu, gledanost, ili čitanost, i ne zanima ih šta je neki posetilac sajta ili gledalac televizije konkretno pogledao, ili pročitao.

Bojim se da su za novinarstvo došli crni dani, i da se ovoj sveopštoj tabloidizacija medija ne nazire kraj. Ako mi ne verujete, pogledajte koje teme su najčitanije u dnevnim novinama i videćete da sam u pravu – članci o starletama, rijaliti zvezdama i estradi su nekoliko stotina puta čitaniji od ozbiljnih, istraživačkih tekstova koji mogu imati neki pravi uticaj na društvo.

Ipak, ja sam i nakon svega optimista, tako da i dalje gajim nadu da će novinari, urednici i vlasnici medija shvatiti svoju ulogu u društvu, uvideti kakvu moć imaju da to isto društvo promene i prenuti se iz letargije u koju su upali.

Jer, na kraju krajeva, ako prestanemo da verujemo da su mediji tu zbog čitalaca a ne obrnuto, onda stvarno možemo da se predamo i da kažemo da je glupost pobedila.

S.D.