Srbi od svih institucija najviše poverenja imaju u kafanu

…

SREMSKA KAMENICA, 24.  mart 2014, (Njuz) – Kafana je nacionalna institucija koja je pretrpela najmanju eroziju poverenja i poštovanja među građanima Srbije, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta za merenje poverenja u Sremskoj Kamenici.

Kafana je ujedno jedna od retkih ustanova koja svoje trajanje meri vekovima. Na skali vrednosti i poverenja zauzela je čvrsto prvo mesto ispred Vojske i Crkve. Istraživanje je pokazalo da ne postoje druge institucije koje mogu da se pohvale tradicijom kakvu ima kafana i kojoj građani u toj meri poklanjaju svoju veru.

Na prvo mesto koje je zauzela kafana uticao je svakako i visok stepen nepoverenja u organizacije koje oseća stanovništvo Srbije prema drugim institucijama. O Narodnoj skupštini, koja traje u kontinuitetu od 1858. godine, samo retki bi imali da kažu nešto pozitivno u odnosu na kafanu, što po rezultatima anketa važi i za republičku vladu.

U odnosu na ugostiteljsku instituciju kafane, građani ne gledaju milo ni na pravosuđe, koje se diči tradicijom od cara Dušana, ili školstvo, koje se poziva na Svetog Savu, niti na političke stranke od kojih većina svoj koren vuče još iz obrenovićevske Srbije. Na spisku ustanova od poverenja sa kafanom ne može da se meri ni SANU, koja datira od 1841. godine, kao ni velikih medijskih i izdavačkih kuća.

Istraživanje je takođe pokazalo da je veoma malo organizacija koje mogu da se pohvale trajanjem, ali i ugledom u narodu koje ima kafana. Na listu poverenja, pored kafane, crkve i vojske, povremeno je ulazio samo predsednik republike, poneko ministarstvo ili telo, ali bez dužeg zadržavanja.

Poverenje u kafanu jeste jako, ali ipak nije monolitno. To pokazuju rezultati poslednjih istraživanja javnog mnjenja, koja su zabeležila da je nedavno prvi put palo na ispod 90 odsto ispitanih. Da i stalne mušterije počnu sa nepoverenjem da gledaju na kafanu uticale su afere koje su tresle ugostiteljski svet, počev od veštačke dunje, kafana koje se lažno predstavljaju kao “stare”, ali i lošeg javnog imidža jednog broja konobara.

Na istraživanja javnog mnjenja o popularnosti i poverenju, u kafanama ne haju mnogo. Kažu da mušterijama te ankete ne znače ništa, ali i da protivnicima kafane njihovi rezultati ne pružaju mnogo argumenata za napade.

– Odnos prema kafani ne može da se upoređuje sa odnosom prema ostalim institucijama u društvu – kažu u “Dva jelena”  – Kafana je ustanova koja traje dve hiljade godina i nije sklona umiljavanju javnosti niti populizmu. Važno je, s druge strane, i na koji način se formuliše pitanje o poverenju. Ljudi kafanu doživljavaju kao nacionalnu i kulturnu ustanovu, koja je i svetovno i duhovno srce srpskog naroda, i zato joj poklanjaju visok stepen poverenja.

Sociolog Jelena Lazić Komar ovo objašnjava činjenicom da je predstava o vezi kafane i naroda duboko utkana u kolektivnu svest generacija naših građana.

– Ovaj kult neguje se gotovo pun vek i sasvim je jasno da je kafana postala i svojevrsna duhovna kategorija – objašnjava Lazić Komar.

I istoričar Momčilo Pavlović ističe da narod veruje da je kafana tesno povezana sa identitetom države i naroda.

– Kafane su zatvorena mesta koja nisu podložne partijskim kombinatorikama da bi često menjale stavove. Poverenje u kafanu potiče i iz uverenja da je ona noseći stub narodnog jedinstva, temelj identiteta i branik ugroženog srpstva na jednom posebnom nivou svesti.

Kafana, napominje Pavlović, uprkos velikim podelama kroz istoriju, i dalje predstavlja kontinuitet srpske srednjovekovne države, njene slave i veličine.

– Tamo gde je narod, tamo je i kafana, čak i kad nema države, kao poslednji bastion odbrane identiteta. Kad i ona nestane, svi tragovi su zatrti – smatra Pavlović.

Viktor Marković