Sin priznao roditeljima da vozi električni trotinet

– Otac je u prvi mah reagovao burno i upitao “Šta to nije u redu s tobom, gde smo pogrešili?!”, ali je majka stala na moju stranu i podsetila ga je da je više puta rekao da će me uvek podržavati, bez ozbira na sve. Bio je ljut neko vreme, govorio je da bi lakše prihvatio da sam gej, ali se na kraju nekako smirio – opisao je mladić detalje svoje potresne priče za Njuz.

Prema Mitrovićevim rečima, iako je sada sve u redu, u prvih nekoliko dana situacija je ipak bila napeta.

– Roditelji su samo ćutali. Ćale je sedeo na terasi i zurio negde u daljinu, a majka je mahnito čistila po stanu iznova i iznova. Najzad me je u jednom trenutku pitala koliko to traje, koliko dugo znam da sam to…da sam vozač trotineta. Rekao sam joj da, iako sam celog života vozio bicikl, osećao sam da to nije to. U trenutku kad sam prvi put stao na električni trotinet, nije bilo dileme, osetio sam da je to moj jedini pravi identitet – objasnio nam je Mitrović.

Roditelji su, malo po malo, prihvatili za njih potpuno novu realnost i mir se vratio u porodicu Mitrović. Ipak, Đorđev slučaj je izuzetak. Srbija je, nažalost, i dalje društvo u kojem preovladava trotinetofobija i u kojem, prema poslednjem istraživanju, čak 78 odsto roditelja ne bi imalo razumevanja za svoju decu kada bi saznali da voze trotinete. Takođe, 70 odsto mladih smatra da je sklonost ka trotinetima bolest koju treba lečiti, a samo 10 odsto ispitanika bilo bi spremno da se druži sa nekim ko vozi trotinet.

Nenad Milosavljević