Roditelj štreber postavio sedam pitanja na roditeljskom sastanku
BEOGRAD, 7. februar 2013, (Njuz) – Roditeljski sastanak odeljenja VII/2 Osnovne škole „Sveti Sava“ trajao je preko pola sata duže nego što je planirano, jer je Borislav Simić, otac predsednika odeljenske zajednice Vasilija, postavio razrednom starešini čak sedam pitanja.
Kako Njuz saznaje, na roditeljskom sastanku je trebalo da bude reči o nastavnim planovima u drugom polugodištu i predstojećoj ekskurziji u Soko Banju, kada je razredni starešina rekao da je ispričao sve što je planirao i da mogu da sastanak privedu kraju, osim ako neko nema neko pitanje.
– Tada se javio Vasilijev otac i pitao ga kako bi prokomentarisao što su naša deca na polugodištu sedmog razreda imala nešto slabiju prosečnu ocenu iz matematike nego na kraju šestog razreda – otkriva otac Vasilijevog druga iz razreda, Jovan Nenadović.
– Razredni se malo zbunio i krenuo da objašnjava da je normalan slučaj da đaci imaju bolji uspeh na kraju školske godine nego na polugodištu, kada ga je Simić pitao da li će roditelji moći da se izjasne o najavljenom krečenju škole i da li bi moglo da se organizuje glasanje gde bi se svaki roditelj izjasnio o boji zgrade škole – kaže Jovan i dodaje da se već tada roditelji krenuli da se meškolje, a da je nekoliko žena dobacilo da bi da požure da stignu kući na seriju.
– Sin mi je često pričao da je mali Simić težak smarač i da posle svakog predavanja ima po nekoliko pitanja, i uvek sam govorio da sigurno preteruje i da je nemoguće da je takav. Sad mi je tek jasno na koga je mali. Ovaj je čak tokom celog roditeljskog hvatao beleške – kaže Jovan koji navodi da je Simić imao monolog od skoro deset minuta o odnosu dece prema đacima danas i u vreme kada je on bio učenik, a da je kasnije tražio da se svaki roditelj izjasni koliko će novca dati svom detetu za ekskurziju da bi znao koliko para da da svom sinu.
Jovan kaže da je Simić na kraju tražio od skoro svih roditelja da mu daju broj telefona, ne bi li povremeno mogli da se čuju i prokomentarišu aktivnosti svoje dece i da je bio veoma iznenađen kad je sazano da niko od njih ne koristi mobilni.
Marko Dražić
Ccccc….tol'ka kriza u'vatila da vise nemaju ljudi ni za mobline telefone…steta, jadan cikica :(
Salu na stranu (ako je to moguce na ovom sajtu :D ) posteno ste me nasmejali :))
Mislim,peetsednik odelkenske zajednice…shlihtara! A otac uvlakac i dupelizac. Taj bi imao pitanje zasto pada sneg u januaru…
Мислииим…смор… шта рећи!?
Под један): Шта Бору брига за оцене мог детета?
Под 2).Боја школе нека буде црвени бела.
.
.
.
Под 94) Не бих ја њему дао реч да каже.
Kad moja vlada iz senke dodje na vlast, resicemo ovaj problem jednostavno!
Ukinucemo osnovnu i srednju skolu a samo ce fakultet biti obavezan! Prc!
“Jovan kaže da je Simić na kraju tražio od skoro svih roditelja da mu daju broj telefona, ne bi li povremeno mogli da se čuju i prokomentarišu aktivnosti svoje dece i da je bio veoma iznenađen kad je sazano da niko od njih ne koristi mobilni.” ahahahahahhaa
Postoji jedna posebna vrsta ljudi koji su na lebac da ih mažeš, ali nemaju komunikacioni ventil, oni mogu bez problema sa nepoznatim čovekom da pričaju o bilo čemu, da od ljudi koje znaju samo iz viđenja traže da im daju broj telefona za slučaj da im možda zatreba, da samoinicijativno viču “TIŠINA” u amfiteatru kad ostale kolege previše pričaju, ali pri tom uošte nisu napadne osobe. Ali oni zato mogu da priđu bilo kojoj devojci bez straha, samo oće da se desi da preteraju sa pričom i smore ih. Zbog takvog ponašanja često budu etiketirani kao smarači, ali oni to ne mogu nikako biti jer oni nisu podložni smaranju od strane drugih, pa i ne znaju šta je to. MIslim da bi društvo imalo manje problema kad bi svi ljudi bili ovakvi.
Прво питање је, како социјалне службе дозвољавају да деца одрастају уз овако изопачене родитеље.
Друго питање је, који мој курац не забраните коментаре на фејсу, у почетку су ме увесељавали, али сваки дан постајем све нервознији читајући их.
Поставио бих још неколико питања, али не желим да ме после остали коментатори олајавају по новинама као овог несрећника.
Inače ih ne čitam, ali sad posle tebe pročitah i nije mi dobro.
Sad cu i ja biti smarac, ali to su nasa deca, sve nas treba zanimati. Samo u Srbiji nije normalno postavljati pitanja na roditeljskom, a normalno je taj sastanak otaljati da se gleda serija. Nista nas ne zanima, a ponajmanje ono sto nam je najvrednije: nasa deca. Zato smo tu gde smo.