Prodao je kuću da bi započeo biznis, celo selo mu se smejalo, a danas je beskućnik!
MARKOVAC, 5. septembar 2015, (Njuz) – Milorad Jovanović iz Markovca prodao je svoju porodičnu kuću, želeći da pokrene privatni biznis. Iako mu se celo smejalo i uveravalo ga ne radi tako nešto, on je bio istrajan u svojoj nameri da se konačno finansijski osamostali i danas, skoro četiri godine kasnije, Milorad je beskućnik.
On kaže da je važno da čovek zna šta želi i veruje u sebe, i da nikako ne dozvoli da ga zluradi komentari okoline odvrate od cilja.
– Ljudi su zavidni i na svakom ćošku se nađe neko, ko nikada ništa nije postigao u životu, a ko misli da je dovoljno pametan da vas uverava kako vaša ideja ima neke mane. Važno je da čovek nauči da ne čuje te opaske i prati svoje srce. Najbolja osveta svim tim ljudima je ugroman speh. Stvari se ne dešavaju, stvari su napravljene da se dese. Pobednici nikad ne odustaju, a ljudi koji odustanu nikad ne pobeđuju. Svi snovi mogu postati hrabrost, ako imate hrabrosti da ih sledite. Ako već trebam pasti neka to bude sa što veće visine. Pesimista vidi poteškoće u svakoj šansi, dok optimista vidi šansu u svakoj poteškoći – izjavio je Milorad u kratkoj izjavi za Njuz.
Milorad navodi da već neko vreme pokušava da nađe posao i da bi najviše voleo da počne da radi kao motivacioni govornik.
– Mnogi mladi ljudi u ovoj zemlji imaju ideje i važno je da ih neko ohrabri da pokušaju da ih sprovedu u delo bez obzira na sve rizike. Put od hiljadu milja počinje prvim korakom. Pitanje nije ko će mi dozvoliti, već ko će me zaustaviti. Reč sutra izmišljena je za neodlučne ljude i decu. Ko ima volje ima i načina. Planinarenje po strmim brdima zahteva spor tempo na početku – objašnjava ovaj preduzetnik.
Marko Dražić
Lično poznajem bar dvojicu koji su ovo uradili :) sad kad čitam tačno mi žao ove dvojice :(
Ah, da sam ja neki policajac iz “Zemunskog Klana”, ja bi’ već kao miroljubivi naslednik očevine prošlog četvrtka ubio oca za kuću, milostivog sudiju bi’ potplatio malo i tek posle četvorogodišnjeg zatvora ja bi’ prodao kuću – da se obogatim “u crkvenoj tišini”. (They shoot horses, don't they?)
Svi moji drugari su proćerdali nasledstvo za malo dana, dva brata čak i 70 nasleđenih miliona evra, a moj najbolji drugar je investirao 250 hiljada nasleđenih evrića u najbližem i najprljavijem kafiću na jutarnji alkohol, doručak, ručak i večeru, i već mi se hvali da je dve godine uživao kraljevski.
A ja, glupko, odbio sam nasledstvo, pa kamen po kamen gradio zidove od 70 cm debljine, i sve poklonio lepom sinu koji će već sutra sve prodati za njegove lične investicije negde u nekoj krčmi na putu za Tennessee.
Jos bolje je kad prodas gajbu bez ideje da bilo sta zapocnes, onda te nista ne moze spreciti da postanes beskucnik. Licno znam i takvog pacijenta
Prvo, jesu li svi shvatili da su ovo vesti s one strane pameti :-) Drugo, lično poznajem dvadeset dvojicu koji su ovo uradili, a oni koji nisu smeli sada plaču i kažu da je Paja Patak kriv jer nisu uspeli u životu (i još uvek se drže za mamicinu suknju) Treće, primera ima raznih, i verovali ili ne u Srbiju se može uspjeti a da se ne zovete na A. Četvrto, mama je postavila večeru, zdravo
“Идеја је дете мисли, мисао је дете акције, не можемо људе читати као отворену књигу јер ако стојиш над провалијом данима загледан у њу, у једном тренутку провалија ће се загледати у тебе и у том тренутку пожели жељу и цео свемир ће се заверити против твог села да ти се жеља испуни зато што победа има хиљаду очева а пораз је сироче…И оно што је најважније – Ако будеш у Риму, живи на римски начин, ако будеш на другом месту, живи као онде”- сликовито и дирљиво, Милорад је Марку објаснио како је свој пад претворио у слободан лет јер ко на брду стоји, даље види нег'онај што под брдом стоји, позивајући новинара ЊУЗ.нет-а да крену путем којим се ређе иде…
Zao mi ga je. Prvo je poverovao premijeru da je Srbija za biznis otvorena, a onda ni manje ni vise pokusao bisnis u kome veliki premijer drzi monopol ” motivaciono govornistvo “. Ajd da se zezno jedamput, al dvaput?!! Morace drugi put bolje promisliti!
александар вучић, широм Србије познатији као Билмез, продао државу Србију да би започео бизнис, цео свет му се смејао а он постао бескућник и остао Билмез.
У свакој вести можеш га препознати, оличење патолошког празнословља…
Nije junak koji je stalno na vrhu,junak je koji padne pa ponovo ustane,ja sam imao slicnu situaciju sve sam izgubio,i kucu i celu porodicu tu sam video ko mi je pravi prijatelj. Ono sto vas ne ubije samo vas vise ojaca!!!
Ono što te ne ubije,ostavite te da obogaljen nastaviš hodati zemljom.
ŠeJk bin Muradin al Baksuz iz Lipog Lista, (u prevodu: Gospodin Ilija Vujanić iz sela Lipolist kod Šapca), nije hteo da proda kuću, i u bašti je čuvao “više od dve dozvoljene mačke” od kojih je najlepša maca dobila i dva mačića, a ove štetne mačke mnogo jedu naše ugledne poljske miševe i korisne hrtice.
Neki komša, (kome još nije crkla krava), je prijavio zloupotrebu mačaka u bašči zumbula naučnoj komunalnoj policiji, i Muradin je osuđen na PET DANA ZATVORA.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=05&nav_category=12&nav_id=1035590
Sada možete mirne duše verovati da su kuće i bašte štetne po zdravlju srpskih stanovnika!
.
The old home town looks the same,
As I step down from the train,
And there to meet me is my mama and my papa.
Down the road I look, and there comes Mary,
Hair of gold and lips like cherries.
It's good to touch the green, green grass of home.
The old house is still standing,
Though the paint is cracked and dry,
And there's the old oak tree that I used to play on.
Down the lane I walk with my sweet Mary,
Hair of gold and lips like cherries.
It's good to touch the green, green grass of home.
Yes, they'll all come to see me,
Arms reaching, smiling sweetly.
It's good to touch the green, green grass of home.
Then I awake and look around me,
At the four gray walls that surround me,
And I realize that I was only dreaming.
For there's a guard, and there's a sad old padre,
Arm in arm, we'll walk at daybreak.
Again, I'll touch the green, green grass of home.
Yes, they'll all come to see me
In the shade of the old oak tree,
As they lay me ‘neath the green, green grass of home.
–
(Velika je sreća što psovati ne znam.)
I u gaju tom kukavica kuka (ku-ku):
https://www.youtube.com/watch?v=WN3ME-rgpws
A jel neko rekao ovom jadniku da za uspeh mozda i nije dovoljna samo hrabrost i upornost, vec da treba ipak i malo mozga? Prodati kucu da bi zapoceo biznis koji nisi do u tancine razradio i predvideo mogucnosti…Meni se to cini samo kao ludost…I nekako mi ga i nije bas mnogo zao.
I sad treba da slusam njegove motivacione govore? Da mi prica price o hrabrosti? Pa ima ljudi, uspesnih ljudi, koji me mogu motivisati daleko vise od jednog propalog biznismena, kojih je u ovoj drzavi jaaaaako mnogo…
Ovde se ne može predvideti budućnost niti bilo kakvo poslovanje ako niste iz SNS-a to je prvenstveno!!!Samo vodja i njegovi što zamisle uspeva dok nas kompletno ne prodaju…
Ma ne mogu da verujem. Valjam se od smeha pola sata. Svaka cast!!! Ovo je najbolji i najrealniji motivacioni govor svih vremena