Političar iznenada umro posle 30 godina neprekidnog nerada
Stojan Živić je bio izuzetno nadaren i vešt za nerad
BEOGRAD, 22. decembar 2013, (Njuz) – Stojan Živić, političar iz Beograda, umro je juče neposredno nakon što je na svom Tviter profilu napisao da već 30 godina u kontinuitetu ne radi apsolutno ništa i da se uprkos tome oseća odlično.
Političar, za kojeg kolege kažu da je bio izuzetno nadaren i vešt kada je nerad u pitanju, preminuo je posle ogromnog broja neradnih sati, a za sada nije poznat tačan uzrok smrti. Njegova majka za tragičan kraj krivi prekomeran nerad, kao i velike količine hrane i pića koje je Stojan često konzumirao iz dosade.
Sudeći po tvitovima ovog čoveka, može se zaključiti da dani i meseci kada ne radi apsolutno ništa za njega nisu nikakva novina.
– Trideset dana nerada, ali se i dalje osećam snažno kao da mogu da izdržim još 30! – napisao je Živić pre 15-ak dana.
Koliko je Živić bio posvećen svojim aktivnostima, najbolje govori sledeći tvit.
– Najbolji odmor posle jutarnje kafe ikad! Ustao u 11, popio kafu i onda dremnuo do 17h. Prespavao sam 20 poziva i 15 sms poruka – napisao je političar.
Živić je bio samostalni poslanik u Skupštini Srbije, koja je o njegovoj smrti napisala obaveštenje na Fejsbuku. Svim poslanicima je ovom prilikom dat slobodan dan kako bi „u tišini odali počast svom bratu“.
Nenad Milosavljević
Inspiracija: Umrla posle 30 sati rada bez pauze
Da li će ga i ostali slediti?
Ne da ce da ga slede vec su mnogi i ispred njega. A nisam primetio da neki nesto znacajno kasni.
Mislio sam na put kod Svetog Petra?!
Jadan čovjek. Želim da mu na nebu posao bude da neprekidno kuje pločice sa imenima i brojevima svih nadolazećih duša, i to na hladnom željezu, sa staklenim čekićem, a u slobodno vrijeme neka mu daju da broji borove iglice.
Ona stara “Ne možeš me malo platiti koliko malo mogu raditi” se pokazala fatalno. Neradnici svih zemalja – pazite na svoje zdravlje, valja s vremena na vreme šta čačnuti oko posla, zdravlja radi.
Au, moracu da se pricuvam!
Taj mora da nije radio 25 sati dnevno.
100.000 službenika u javnim preduzećima se oseća prozvanim ovim uznemirujućim člankom. Kažu da ih je smrt političara koji ne radi neopravdano izjednačila sa njima koji ne rade, ali nisu političari, što je velika razlika. Nerad političara treba odvojiti od nerada radnika po javnim preduzećima, jer ako se to ne uradi, biće naneta velika šteta prema onima koji će u budućnosti biti zapošljavani. Moraće da rade, što se kosi sa stečenim pravom koje vlada danas.
“rad je stvorio coveka ali je P…bila izvrsni organ”..a nerad je ubio coveka ali je politika bila izvsni organ!
Njegov svetli primer , zvezda vodilja nasim politicarima u parlamentu, van parlamenta… samo hrabro , beskompromisno njegovim putem, bez zaustavljanja… dok i poslednji medju vama ne zavrsi u aleju u aleju , ma dok svi ne skoncate. Samo brzo, da ne date vremena onima, onima koji lice na vas da vas zamene.
Не знам шта рећи, са једне стране текст је морбидан јер му је извор вест о трагичној смрти оне Филипинке, ако се не варам, а опет са друге стране генијалан приказ паразитске багре која животари по разним скупштинама свих нивоа и по свакојаким управним одборима.
Tih ljudi što se smješkaju na tuđoj suzi se gnušam 24/7, a prijatelji se čude kad kažem da treba uvesti smrtnu kaznu.
To vam je slika naše politike,niko ništa ne radi, plate do neba,klopa u skupštini bagatela,kako koji dođe na vlast zadrigne od sala,dok narod prevrće po kontejnerima.Možda bi nam svanulo da ih većina ovako završi.
ono sto ja ne mogu da skontam je
kako je covek neradeci nista zaradio
da ga neko nazove 20 puta i da mu
posalju 15 poruka ?????
ma to su mu kolege ministri koji se isto ubijaju od posla pa nemaju sta drugo nego po ceo dan da zivkaju i pricaju na telefon
Korigujte dana u godina, da se složi sa naslovom:
Trideset dana nerada, ali se i dalje osećam snažno
Sad će svi na vanredni sistematski!
Nova preporuka za posmrtnu Nobelovu nagradu:
Zadnji “srpski političar – pink panter” srpskog državljanstva je pre tri dana uhapšen u Francuskoj. Prodavao je “višak” ručnih satova od zlata (od jedva 18 karata) za pola miliona evra i u času hapšenja, iz nehotice nije bio naoružan.
Engleska, Francuska i Nemačka su obećale zlatne vize srpskim državljanima u zatvorima Evropske Unije i Nobelovu nagradu činovnicima mira u celoj Srbiji.
.
”Les murs de poussière” – (Zidovi prašina)
Il rêvait d'une ville étrangère
Une ville de filles et de jeux
Il voulait vivre d'autres manières
Dans un autre milieu
Il rêvait sur son chemin de pierres
“Je partirai demain, si je veux
J'ai la force qu'il faut pour le faire
Et j'irai trouver mieux”
Il voulait trouver mieux
Que son lopin de terre
Que son vieil arbre tordu au milieu
Trouver mieux que la douce lumière du soir
Près du feu
Qui réchauffait son père
Et la troupe entière de ses aïeux
Le soleil sur les murs de poussière
Il voulait trouver mieux…
Il a fait tout le tour de la terre
Il a même demandé à Dieu
Il a fait tout l'amour de la terre
Il n'a pas trouvé mieux
Il a croisé les rois de naguère
Tout drapés de diamants et de feu
Mais dans les châteaux des rois de naguère
Il n'a pas trouvé mieux…
Il n'a pas trouvé mieux
Que son lopin de terre
Que son vieil arbre tordu au milieu
Trouver mieux que la douce lumière du soir
Près du feu
Qui réchauffait son père
Et la troupe entière de ses aïeux
Le soleil sur les murs de poussière
Il n'a pas trouvé mieux…
Il a dit “Je retourne en arrière
Je n'ai pas trouvé ce que je veux”
Il a dit “Je retourne en arrière”
Il s'est brûlé les yeux
Il s'est brûlé les yeux
Sur son lopin de terre
Sur son vieil arbre tordu au milieu
Aux reflets de la douce lumière du soir
Près du feu
Qui réchauffait son père
Et la troupe entière de ses aïeux
Au soleil sur les murs de poussière
Il s'est brûlé les yeux
http://www.youtube.com/watch?v=x32XusjzJ_k
Neverovat pad zločina u Njujorku, (samo 329 ubistava tekuće godine), što je za 20 odsto manje od prethodne, je toliko zabrinulo majstora AK-47 da je juče preminuo u Ijevsku, glavnom gradu Udmurtije, 1300 km na istoku od Moskve.
Mihajl Kalačnikov (94) je počeo gradnju AK-47 1947. godine dok je bolovao od teže rane dobijene tokom WW II. Najpoznatiji čovek na svetu, koji je od sovjetskih vlasti dobijao orden do ordena, nikada nije zaradio ni jednu kopejku za svoje delo, mada se Kalačnikof i danas izvozi i prodaje u 80 zemalja, kao i u SAD u obliku kratke cevi.