Auto moto savez Srbije je potvrdio da je Mladen prvi vozač koji je na nekom graničnom prelazu pogodio red koji se najbrže kreće
njuz-autor

AUTOR: Bojan Ljubenovic

05. aug. 2016

Na graničnom prelazu vozač pogodio red koji se najbrže kreće

TABANOVCE, 5. avgust, (Njuz) – Mladen Rodić (39) iz Stare Pazove prvi je vozač koji je na nekom graničnom prelazu pogodio red koji se najbrže kreće, saopštio je danas Auto moto savez Srbije. Ovaj nesvakidašnji podvig Mladen je postigao jutros na graničnom prelazu Tabanovce prilikom ulasku u Makedoniju, čime je sebi i svojoj porodici skratio više od deset minuta čekanja.

Srećni vozač za Njuz kaže da još ne može da poveruje u ovaj uspeh, jer već godinama, kada sa porodicom krene na more, pokušava da pogodi koja će kolona najbrže stići do carinskog prelaza, ali mu to do sada nikada nije pošlo za rukom.

– Godinama sam mislio da sam neviđeni baksuz. Dešavalo mi se da stanem u najkraći red, a da se odmah posle toga on iz nekog razloga zablokira i svi drugi prođu daleko brže od nas. Već mi je dosadilo da slušam svoju ženu i decu kako govore „Vidi, tata, svi koji su bili iza nas već su prošli, a mi još stojimo“. Pokušavao sam da ih ubedim da je u pitanju optička varka, ali uzalud, znao sam da su u pravu. Prošle godine sam čak svojoj ženi prepustio da bira, ali ni ona nije bila bolje sreće, izabrala je da stanemo iza nekog pretovarenog Turčina koga su pola sata pretresali, pa smo se zbog toga tako posvađali da na moru sedam dana nismo razgovarali – priča Rodić.

On kaže da jutros nije imao naročitu taktiku za izbor najbržeg reda već je instiktivno stao u prvi na koji je naišao.

– Odjednom sam primetio kako vozila u redu levo i desno od nas počinju da zaostaju, a mi smo se na svaki minut pomicali napred i za samo petnaestak minuta stigli na red. Toliko sam bio oduševljen svojim uspehom da sam morao da probudim ženu i decu da zajedno proslavimo. Dobro, već na graničnom prelazu Efoni ponovo sam pogrešio i stao u red koji se ubedljivo najsporije pomerao, ali ne može čovek da ima ovoliku sreću dva puta za jedno jutro – kaže Rodić.

Bojan Ljubenović

 

  1. Ja sam kaže:

    Ne vidim sta je lose u tome da se posvadjas sa zenom i 7 dana na moru ne razgovaras sa njom.
    Pa na odmoru si Mladene.

    1. MonikaSeVratila kaže:

      Mašala! Podržavam i razvod! <3

      1. Ja sam kaže:

        Veeeliki pozdrav devojci, ili bese muskarcu, za kafanskim stolom.

      2. Ja sam kaže:

        Monika, bas nemas srece.
        Ti se na veliku radost vratis posle godinu dana, a oni opet neke novotarije na nasu stetu.
        Ne objavise dve poruke dobrodoslice ali ce valjda ovu trecu.

  2. Ariela kaže:

    E ja se sa nostalgijom secam prelazaka preko grane…narocito u Bugarskoj kad sam se spletom nesrecnih okolnosti devedesetih nasla u koloni svercera svega i svacega…moj red je bio neki poludivlji pa nam je carinik pokupio pasose i vratio na kraj sto je uzrokovalo 15 sati cekanja a sneg je carobno vejao…o prelazima na madjarskoj granici mogla bi knjigu da napisem…bio bi to odlican zdrav humor…ono kad se smejete pa placete…a evo sad dok pisem udaljena sam nekih deset km od hrvatske granice…ne ne necu danas tamo…necu da im dam to zasovoljstvo kad “lijepa njihova“slavi ono sto nije za slavlje…Radije cu ostati u civilizovanoj Sloveniji gde svi pricaju srpski i osmeh imaju domacinski…

    1. Ja sam kaže:

      U to vreme 10 maraka u pasosu, po putniku, resavalo je sve Vase probleme cekanja u redu.

  3. Рубљов kaže:

    Како си глуп Младене! Да си ишао на одмор у Македонију, не би ти се догодио малер на грчкој граници…Но, добро, кад се будеш враћао, стани у исти ред у којем си најдуже чекао, бићеш једини у супротном смеру од свих, али то ће ти донети предност…и кад пређеш границу, остани у Македонији, немој да те бије малер на Табановце…

  4. voya montoya kaže:

    Redovi od bezveveznog režima su trajna tekovina svih naših reformi.Ostala je samo peta kolona i napredne snage prosperiteta…Mladen i Mirko svedoci velike Gužve u Srbiji…I poneki Žika…

  5. milan (nisam odavde) kaže:

    Ne mogu reći da delim Arielino ,,nostalgično sećanje” prelazaka granice i iz ranijih perioda, kada je bilo daleko važnije ,,koga ćeš dibiti” da te pregleda nego šta su propisi! Za ,,sigurni prelaz”, kojeg se seća zaista vrsni poznavalac ovdašnjih prosora ,, Ja Sam” sam znao, al nikad primenjivao. Bio sam srećan kad sam u više navrata u poslednje vreme ulazio u zemlju Srbiju i samo mirno, kao u celom civilizovanom svetu, prolazio kroz ,,ništa za prijavljivanje”… Kad ono juče ponovo ,, odakle dolazite”? ,,šta imate da prijavite”?… Shvatim da se vraćamo nazad iz civilizacije i da ako hoću rodbini poklon da ponesem, moram i gospodaru harač da platim! Shvaim da se vraćamo u neka davno prošla vremena civilizacije. Onda se setim izjave ,,nikad više Oluja”…. I ponovo mi dodje na pamet kako je, i čime Enver Hodža držao svoj narod unutar granica. Ostavio potomke eto…I niko mi nije ljubazno rekao ,,dobrodošli u Srbiju”…. Ili se to podrazumeva?!

    1. Ja sam kaže:

      milane (iz odande),
      Uvek se sazna i nesto novo.
      Naime, juce se vracah za Beograd iz Gornje Trepce, preko Rudnika, Topole i Madenovca- da izbegnem ibarsku guzvu i nagledam se lepota Sumadije. Ali cim skrenuh ka Rudniku, naidjoh na mobilni semafor koji regulise saobracaj zbog ,,radova na putu”. Sedam sati je po podne i naravno niti jednog putara, a ni novinara. Uredno cekamo 5 minuta da se upali zeleno pa kolona krece. Posle par kolometara ista stvar. Radova nigde a semafor odradjuje svoje. Ucinilo mi se u jednom trenutku da sam iza bagrema primetio spodobu sa slemom i fantomkom na glavi, da l’ je zorana il’ slina, nisam siguran.Opet cekanje par, minuta i ako je sasvim moguce da se saobracaj odvija u oba smera. Stizem nekako i do treceg bespotrebnog semafora. Ispred mene petnaestak vozila. Pali se zeleno i na par automobila ispred mena-crveno. Posto mi je bilo dosta zaludnog cekanja obidjem onu dvojicu ispred mene i krenem za kolonom, jer znam da nikoga ne ugrozavam i da je besmisleno stajati na crveno na putu bez raskrsnicei trotoara. Posle predjenih 100 metara, cujem policijsku sirenu iza mene. Dalje mozete da pretpostavite. Od zakonske kazne od 120 000.oo dinara i oduzimanja dozvole nadjosmo se na sve pare koje imam u novcaniku (5150.oo) na njegove ruke, i bez racuna za mene. Rece mladi policajac da ne treba da brojim, valjda veruje da cu mu dati sve- jer spasio me je ogromne kazne. Tada mi je bilo jasno da semafori ipak imaju smisla, i da cekajuci u redu mozete i da pristedite, jer svaki semafor ima svog policajca.
      Da zakljucim, Srbija je puna razbojnika koji nam olaksavaju zivot.

      1. milan (nisam odavde) kaže:

        A eto da si kroz prozor proturio crvenu i crnu strujnu žicu sve bi bilo besplatno. Al možda to vredi samo za policiju u prestonici!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *