Matorac proslavio 30 godina priče kako je nekad bilo bolje

BEOGRAD, 9. maj 2017, (Njuz) – Uroš Jakovljević (67), zvani Urke Haubica, obeležio je sinoć u krugu svojih prijatelja jubilej – 30 godina priče kako je nekad bilo bolje.  

Proslavu je organizovao u kafiću na Dorćolu koji je, kako kaže, među prvima otvoren u ovom kraju grada i u kojem se lokalna ekipa okuplja već nekoliko decenija i priča o starim dobrim vremenima i kako se nekad živelo bolje.

Kako kaže ovaj šezdeset sedmogodišnji taksista u penziji, baš na današnji dan 1987. godine je prvi put nekom rekao da se u njegovo vreme živelo bolje.

– Pre tačno 30 godina došao mi je sin i pitao me da li može da ide na neki koncert u Beč. Ja ga gledam, pa ne verujem šta me pita i tada sam mu rekao: “Sine, u moje vreme se tako nešto nije pitalo. Odeš, pa kad se vratiš onda gledaš šta ćeš”. Tada sam shvatio da se sve menja i da se više nikad neće živeti spokojno i bezbrižno kao u moje vreme – priča Urke Haubica.

On ističe da današnji klinci ne znaju šta je to život i šta je prava zabava.

– Ja im to pričam već tačno 30 godina. Retki su oni koji to, kako klinci danas kažu, skapiraju. Ne mogu oni da shvate šta je to da se mi uveče okupimo kod nekog, a već sutra ujutru krenemo na more autostopom. A svi ‘oće da ti stanu, stigneš brže nego danas vozom. I more je isto bilo bolje nego ovo danas. Da ne pominjem da danas čak ni nemamo more! Ja samo svoju prvu devojku upoznao u redu ispred crvenog kioska i morao sam u trenutku da smislim neku foru da je “maznem”. Danas sve nekako instant muvanje preko tog interneta. Pa je l’ znate vi danas da neko važi za gradskog šmekera? Imali neki takav baja? Nema – pomalo tužnim glasom kaže Urke.

Ipak, Urke kaže i da mu je malo žao današnjih klinaca jer niko od njih neće imati ono što sada ima on i njegova generacija.

– Ko će od njih ikad moći da kaže “U moje vreme”. Gledam ih ovako i mislim se: “Pa oni nikad neće imati dobra stara vremene. Oni će imati samo stara vremene”. Šta će oni za 30 godina da kažu: “U moje vreme na Fejsbuku” ili “Kad smo gledali onaj koncert na Jutjubu” – strašno je to – završava svoju priču Uroš Jakovljević.

Bane Grković