Miša Vacić
@kazi_zivela_srbija
Oće neko na basket? Slobodan sam narednih godina.
Aleksandar Šapić
@decko_iz_nambije
@Alek_Veliki Izvinite, predsedniče, javite mi se kad stignete, mislim da ste mi greškom odbili poziv šest puta
Saša Radulović
@kosmik_radule
Ništa mi nije jasno, natalna karta je pokazivala da sigurno prelazimo cenzus #kradja #blato
To je ustvari povezana vest sa brexitom. Britanci traže bilo koju aviovezu da što pre izadju!
I posle kao mi nismo pretece svih pojava u drugim evropskim zemljama. BRE EXIT! Hrvati, puknite od muke ;) !!!
Pa kad su bez vladajućeg premijera, a ovaj radi i kad nije, šta će tek biti kad postane!
KaraMarko,al kara i fukara,karačemo se još,i na kraju ,svi za groš,ev.juan…Kara i Kita Grabarovučić…A onda srpsko proleće ,u limburgu travnja…
Što lažu ovi iz CNN-a ( Uvod za vesti RTS-a tokom devedesetih)
Da, dnevnik 90-tih je bio prilicno dobar. Trazio sam na youtube dnevnik tokom bombardovanja, ali nigde se ne moze naci. Voleo bih da se podsetim recnika, ali izgleda nemam srece :(
Bože, pa samo slušaj mandatora i eto ti ponovo sreće!
Pomesali su malo redove po obicaju. Treba da bude.
NOT A FIRST FLIGHT OF 2.5% SERBIAN GDP REACHES NEW YORK.
SERBIAN PM VUCIC ON BORD OF CNN.COM.
https://s32.postimg.org/kpo97ksc5/v_resetke_news.jpg
Kuća Vučićevih, vreme za odmor, post-gluvo doba. Aleksandar ‘the Greaterer’, pokazuje prstom u pravcu velikog plazma televizora: “Vidiš dušo, to je moje delo. Lično sam to ugovorio”. Na licu ima osmeh koji je mešavina dečije sreće, kada učiteljica čita vaš domaći pred celim odeljenjem i nadmenosti nekoga ko nikada nije srećan, osim ako nije glavna vest na svim televizijama. Gospodja ? Vučić ravnodušno gleda u pravcu ispruženog prsta. “Znam, rekao si mi to sto puta najmanje. Hajdemo u krevet.” “Ne mogu, nešto me boli glava. Zar nije divan avion? Evo, gle, sad ulazim, kamera dolazi bočno…” “Aman čoveče, prestani da gledaš sebe na TV- u i dodji u krevet!” “Ne mogu, moram da ustanem za par minuta.” “Ali, nisi ni legao!” “Nema veze, spavaću u sebi, na putu za posao” “Bože, za koga sam se ja udala… Šta uopšte radiš ovako rano?” “Primam gradjane od pola 6.” “Od pola 6?” “Da, što?” “Pa ko će normalan da ti dodje u pola 6?” “E, upravo u tome i jeste poenta. Ja i ne želim da mi dodje neko normalan. Želim da mi dodje neko ko je toliko očajan, da će pristati da dodje u pola 6, samo da bi razgovarao sa mnom. To će svima pokazati koliko me ljudi vole” “Pa kako te vole ako su očajni?” “To ti je u politici isto…” “Vidi, sad se slikam sa Dejom Stankovićem. Uh, opet ovaj Babić… Imam osećaj da me taj čovek proganja… A sad… Dušo? Dušo?” Prostor koji je zauzimala misteriozna gospodja Vučić, bio je prazan “Nema veze. Videćemo kad ti otvoriš neku istorijsku avio liniju… Isto ću tako otići u krevet bez sebe, u inat svima tebi koja me nisi podržala onda kada mi je najpotrebnije da me hvale i kažu, “da nije tebe, mi bi do Njujorka išli pešice, kao i do sada”… Neka, neka…” Za 11, 8 sekundi, Vučić se okupa, obrije, popije kafu i obuče odelo koje je preporučio stilista za taj dan, prebaci mozak na ‘stand-by’ i sidje do kola, ispred kojih ga čeka vozač.