Kako su nastali najpoznatiji srpski izumi

Bunar kao frižider

Frižider je kao i svi najveći izumi u istoriji čovečanstva nastao sasvim slučajno. Malo nakon drugog ustanka protiv Turaka, Radojici Stošiću iz Pranjana je u bunar upalo celo prase. Radojica je uspeo da izvadi prase, ali je primetio da je temperatura praseta znatno niža od uobičajene. Zainteresovan, Radojica je spustio svoju taštu u bunar, držao je tamo nekoliko sati i nakon što ju je izvukao, dobio jako hladnu taštu. Dobio je i dve modrice, prelom butne kosti i blaži potres mozga, ali nema velikih izuma bez velike žrtve.

Čep kao podmetač kada ti se klati sto

Istorija nastanka ovog izuma seže još od perioda kada su mladi u Srbiji počeli da se suočavaju sa najvećim problemom zbog kojeg današnje statistike beleže ogroman rast depresivnih osoba usled beznađa u koje tonu, a to je klaćenje stola u kafiću. Presavijena salveta ili flajer za klub u koji nikad nećete otići samo su bacali u očaj ljude koji su u kafićima nalazili spas od surovog sveta oko sebe, jer bi nakon nekog vremena sila stonog klata ponovo pobedila nad čovekovom težnjom da obuzda prirodu. Izum je nastao sasvim slučajno kada je neki budući Tesla pokušao da otvori pivsku flašu koristeći zazor između nogare stola i poda. Sto je nakon toga ostao miran kao i face začuđenih ljudi koji su pre toga navikli na zvuk stonih kastanjeta. Naknadne, naprednije generacije korisnika ovog izuma otkrile su da zupčasti oblik čepa omogućava fino baždarenje njegove visine, metodom pritska pete o čep, što sve rezultira nano podešavanjem između čestica stola i parketa.

Mešalica za beton kao vrtač ražnja za prase

Jednostavnije okretanje praseta na ražnju najznačajniji je pronalazački poduhvat još od davnih pokušaja da se omogući da se četvrtasti točak okreće jednostavnije. Ražnjevi su se dugo okretali golim rukama.Ipak, pokazalo da taj model baš i nije efikasan, naročito ako se prase nalazi na ražnju koji se okreće jednom rukom, što okretaču daje prostor da drugom rukom tipka po mobilnom telefonu, što mu može poremetiti pažnju i omesti ga u upravljanju ražnjem.

Ipak, upravo je želja da proverimo šta ima na Fejsu i ko je okačio novu sliku na Instagramu tokom dugog procesa pečenja prasića nagnala malo poznatog pronalazača Radomira Petrića iz Čačka da improvizacijom dođe do danas opšte prihvaćenog modela počenja prasetine. On je jedan kraj ražnja povezao sa mehanizmom mešalice i uključio ga, čime je i zvanično nastupila industrijska revolucija u ovoj oblasti.

Time je Srbija postala prva zemlja koja je posle Amerike, koja je automatizovala avione i Guglov automobil bez vozača, uspela da u potpunosti automatizuje jedan komplikovan i zahtevan radni proces, promenivši percepciju ljudi koji danas više ne govore smoreno “Jaooo, ko će sad da peče prase…” već entuzijastično “Idemo da pečemo prase!”

Skijice od gajbica

Još u davna vremena vinčanske kulture, ljudi sa ovih prostora su otkrili čari grudvanja, pravljenja sneška, i ostalih zmiskih aktivnosti. Međutim, spuštanje niz zaleđene padine je predstavljalo pravi izazov, jer skije nisu bile još izmišljene. Na sreću, kada su na ove prostore došli Srbi, oni su sa sobom doneli i gajbice koje su nosili svuda sa sobom, zbog kaucije. Od gajbica su nastale skijice, koje su drevnom Srbinu omogućile da se brže spusti niz breg, bilo poslom ili čisto turistički. Interesantno je da su vekovima kasnije skijice od gajbica postala inspiracija za jedan moderniji izum – skije.