Istraživanje: Građanima najdraže reforme koje ne utiču direktno na njih

Svi građani bi podržali reforme koje pogađaju njihovog šefa na poslu/FOTO: VisitSerbia

SREMSKA KAMENICA, 19. januar 2014, (Njuz) – Građani su uglavnom spremni da podrže reforme koje utiču na druge ljude, a ne na njih lično i što ih reforme više pogađaju, manje su spremni da ih podržavaju u razgovorima u kafani ili raspravama na Fejsbuku, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za proučavanje reformskih trendova u politici, ekonomiji i stavljanju zimnice iz Sremske Kamenice.

Oko 90 odsto građana smatra da su korenite ekonomske i političke reforme dobre za društvo, ali samo ako njihove posledice ne osećaju oni lično. Podršku reformama dalo bi čak 95 odsto ispitanika ukoliko bi njihovi negativni efekti pogodili prvog komšiju, dok bi reforme koje direktno utiču na njihovog nadređenog na poslu podržalo 100 odsto građana.

– Zanimljivo je da podrška značajno opada što su reforme ’bliže’ ispitanku. Ukoliko su, recimo, reformama zahvaćeni teča ili stric ispitanika, podržalo bi ih svega 70 odsto. Ukoliko njihove posledice osećaju baba ili deda, ta podržka pada na 50 odsto, a ako se negativno odražavaju na oca ili majku, onda bi ih podržalo 13 odsto. Uslučajevima kada reforme loše utiču na život samog ispitanika, niko ih ne bi podržao – rekao je Zvonimir Petrović iz Instituta.

Iz instituta poručuju da većina građana veruje da reforme takoše mogu biti dobre ako odmah lično njima donesu neku korist, ali da nikako nisu vredne podrške ukoliko im prvo umanje životni standard, pa potom na duži ili srednji rok donesu korist za celo društvo.

Nenad Milosavljević