Kod mene u kući je zabranjeno da se tanjiri posle jela skupljaju i stavljaju jedan u drugi, jerbo se tako zamasti i donja strana. Čista racionalizacija!
Mom komšiji je u toku studija keva slala busom torbu sa klopom svake druge nedelje. A on bi joj vraćao praznu torbu sa plastičnim posudama – neopranim! I tako godinama…I onda vidim ovog dripca koji pere ceo tanjir i zanemim…
Хехе, иначе, сад сам узео мало да огулим наш породични тигањ стар тридесет година – замислите – плав је! А док сам стругао оно црно – цела кућа је мирисала на палачинке! Замислите, тридесет година палачинки у слојевима!
Уф, сад ми се плаче – управо сам схватио да сам згулио цело своје детињство – све те палачинке које смо ја и мој брат појели с млеком. Сва срећа, имам у шифоњеру пар тегли пекмеза од шљиве из тог периода… Прошле године сам га намазао – ништа му не фали!
Nemoj, zaplakaću. Sad ću da posaljem moju kevu da ti napravi palančinke i svež pekmez da ti donese. Oće ona, nije joj teško :)
Ili da ti donese već napravljene, ali bojim se ohladiće se…
Ма направио би ја сам, ал не умем – увек ми се пресавију или промашим тигањ… А ове на улици су шит – палачинке с овим, оним – праве палачинке су с пекмезом!
8 до 10 кашика белог меког брашна (супене кашике, добро пуне)
мало соли (прстохват)
1 јаје
мало уља (2-3 кашике)
кора од 1 лимуна (цео лимун под врелу воду, обришеш, па изрендишеш на ситно ренде)
воде колико да буде као јогурт
мешаш оном жичамом мутилицом, да нема грудвица, па, као што сам рекла, да одстоји. Угреје се тигањ (са уљем) и мало уља се ставља пре сваке палачинке…
Неко ставља и шећер, али ја не волим, а овако можеш и са нечим сланим да пуниш…и уживаш :)
Ђеки, ovo bez pomoći keve neće ići. Ja kad god sam moju kevu pitao kako nešto da napravim i koliko da stavim nečega, uvek sam dobijao odgovor kao što je Tetkin: “dobro” pune kašike, prstohvat, “malo” ulja, vode “koliko da bude”, “da odstoji”… To nikad nije imalo egzaktnu meru (jedini izuzetak su bila jaja, tu nije moglo “malo jaja”)… Možda je u tome tajna kuvanja, u tom filingu za osećaj koliko čega treba da se stavi.
Ма ја све живо кувам, а и потичем из породице професионалних кувара и пекара: ево сад сам управо стрпао у рерну пребранац, испекао хлеб. Рецимо, сваки дан печем свој хлеб, и то класично, у рерни. Волим врућ леба, па преко нешто намажем, и милина…
Ако волиш да једеш, онда су те оквирне мере потпуно јасне. Ја све радим од ока. Једино те палачинке нисам никад успевао – кева пекла, па жена пекла, ја видео да су жене у томе веште, па се нисам ни трудио…
Иначе, тетка, хвала на рецепту – јављам за неки дан шта сам урадио. Хаха, кева, кад сам јој рекао да ми нека жена с интернета шаље рецепт за палачинке, само је викнула: “САМО МЕ БРУКАШ!” Хахаха
E a ja sam devedesetih godina prošlog veka imala dečka Holandeza koji je sudove uredno potapao u sudoperu punu vode i sapunice i nije ih ispirao. Zbog ekologije, kaže, da ne troši mnogo vode. Šta sam se tadašnjeg Čarlija (ili kako se već zvao deterdžent) napila… tako da ovaj dečko verovatno u smislu te štednje vode ne pere donji deo tanjira, jer što nasapunaš moraš i da spereš (osim ako si škrti Holanđanin…). Čovek je ekološki osvešćen, to je sve.
А родна равноправност? Зашто не, нпр, “млађа јединка људксе врсте научила” (или чак “научило”… или чак “млађо јединко”)?
Ma dečko ima OCD sigurno. Da se možda ne pere i drška od noža ili šolje?
Svi znamo da se samo donji deo pere, gornji deo se polize, pogotovu kad je ajvar u pitanju. Sve ostalo je nepristojnost cista.
Kod mene u kući je zabranjeno da se tanjiri posle jela skupljaju i stavljaju jedan u drugi, jerbo se tako zamasti i donja strana. Čista racionalizacija!
More ako ovako nastavimo ukinućemo pranje tanjira upotpunosti. Lizaćemo i gornju i donju stranu i to nekoliko puta.
Ima samo jedna mama :-)
Mom komšiji je u toku studija keva slala busom torbu sa klopom svake druge nedelje. A on bi joj vraćao praznu torbu sa plastičnim posudama – neopranim! I tako godinama…I onda vidim ovog dripca koji pere ceo tanjir i zanemim…
Али то није разлог да му укине џепарац!
Хехе, иначе, сад сам узео мало да огулим наш породични тигањ стар тридесет година – замислите – плав је! А док сам стругао оно црно – цела кућа је мирисала на палачинке! Замислите, тридесет година палачинки у слојевима!
Уф, сад ми се плаче – управо сам схватио да сам згулио цело своје детињство – све те палачинке које смо ја и мој брат појели с млеком. Сва срећа, имам у шифоњеру пар тегли пекмеза од шљиве из тог периода… Прошле године сам га намазао – ништа му не фали!
Nemoj, zaplakaću. Sad ću da posaljem moju kevu da ti napravi palančinke i svež pekmez da ti donese. Oće ona, nije joj teško :)
Ili da ti donese već napravljene, ali bojim se ohladiće se…
Ma pošalji mu lovu neka kupi na ulici, šta sad cimate roditelje.
Ма направио би ја сам, ал не умем – увек ми се пресавију или промашим тигањ… А ове на улици су шит – палачинке с овим, оним – праве палачинке су с пекмезом!
Ne sa pekmezom, nego sa džemom!
Па чек, зар џем није од самлевеног воћа, у овом случају шљива, а пекмез од целих шљива? Ја тај волим, с целим шљивама.
Ђеки, кад направиш тесто стави мало да одстоји, бар пола сата… Ако хоћеш, могу и рецепт да напишем :)
Ђеки, džem je od celih, a pekmez od mlevenih šljiva i kajsija… Bar kod mene u kući.
Тетка, напиши за сваки случај, а договорио сам се и с кевом за часове практичне обуке.
8 до 10 кашика белог меког брашна (супене кашике, добро пуне)
мало соли (прстохват)
1 јаје
мало уља (2-3 кашике)
кора од 1 лимуна (цео лимун под врелу воду, обришеш, па изрендишеш на ситно ренде)
воде колико да буде као јогурт
мешаш оном жичамом мутилицом, да нема грудвица, па, као што сам рекла, да одстоји. Угреје се тигањ (са уљем) и мало уља се ставља пре сваке палачинке…
Неко ставља и шећер, али ја не волим, а овако можеш и са нечим сланим да пуниш…и уживаш :)
Ђеки, ovo bez pomoći keve neće ići. Ja kad god sam moju kevu pitao kako nešto da napravim i koliko da stavim nečega, uvek sam dobijao odgovor kao što je Tetkin: “dobro” pune kašike, prstohvat, “malo” ulja, vode “koliko da bude”, “da odstoji”… To nikad nije imalo egzaktnu meru (jedini izuzetak su bila jaja, tu nije moglo “malo jaja”)… Možda je u tome tajna kuvanja, u tom filingu za osećaj koliko čega treba da se stavi.
Ма ја све живо кувам, а и потичем из породице професионалних кувара и пекара: ево сад сам управо стрпао у рерну пребранац, испекао хлеб. Рецимо, сваки дан печем свој хлеб, и то класично, у рерни. Волим врућ леба, па преко нешто намажем, и милина…
Ако волиш да једеш, онда су те оквирне мере потпуно јасне. Ја све радим од ока. Једино те палачинке нисам никад успевао – кева пекла, па жена пекла, ја видео да су жене у томе веште, па се нисам ни трудио…
Иначе, тетка, хвала на рецепту – јављам за неки дан шта сам урадио. Хаха, кева, кад сам јој рекао да ми нека жена с интернета шаље рецепт за палачинке, само је викнула: “САМО МЕ БРУКАШ!” Хахаха
ti si kao oženjen a još živiš sa kevom…blago tebi
bilo ga blam da kaže BIVŠA žena ;)
budalastina, ja to jos nisam cuo… ovo izgleda kao one nestvarne i nerealne reklame
E a ja sam devedesetih godina prošlog veka imala dečka Holandeza koji je sudove uredno potapao u sudoperu punu vode i sapunice i nije ih ispirao. Zbog ekologije, kaže, da ne troši mnogo vode. Šta sam se tadašnjeg Čarlija (ili kako se već zvao deterdžent) napila… tako da ovaj dečko verovatno u smislu te štednje vode ne pere donji deo tanjira, jer što nasapunaš moraš i da spereš (osim ako si škrti Holanđanin…). Čovek je ekološki osvešćen, to je sve.
da tebi nešto bata Shumski kaže – nije taj holandez bio budala i ekolog, nego je znao kako najbolje radi dobra roba, znaš ;)
Ne znam :) Shumsky, nisu svi holandezi naduvani, veroavo ili ne :)
:o
Ne verujem!
;)
biram opciju pod NE ;)p
То увек гледам у филмовима и чудим се, као и кад се купају па се не исперу…
eee moja Tetka, da je to samo u filmovima :D
Ма видела сам и уживо, али мислила да не ширим овде причу (имала сам цимерку енглескињу)… :(
da bre… engleskinje su najgore prljavice… nećemo da širimo.. zarazu :D
kad samo pomislim ko nas je bombardovao….. dodje mi da pO_Oknem