“Путовање кога се радо сећам” Овог викенда, када мој тата није радио, први пут сам ишао на Косово. Мамин колега, чика Фахри, повео ме је да, како је рекао, видим своју колевку и намигнуо је мами, а она је уздахнула и насмешила се. Требао је да пође и мој бата Андреј, али је изгубио карту, па смо ишли само тата, овај бре, чика Фахри и ја. Воз је био зелен, досадан, обичан, а пруга са неколико тунела. Мало сам се плашио да ли ће воз моћи да прође кроз тунеле, али успели смо. Јако су ми се допали сендвичи које смо јели успут. На Пољу Косову видео сам споменик човеку ком се дивим, великом стратегу. Муратово турбе је оставило јак утисак на мене, волео би да и ја учиним нешто тако велико за наш народ. Баш кад је чика Фахри хтео да ме услика, суза ми је кренула, а он ме је тешио: “Хоћеш сине, хоћеш, биће ти захвалан наш народ, а и Срби ће да те упамте.” Онда смо отишли на утакмицу “ФК Приштина” – “ФК Напредак”, цео стадион је викао нешто судији, нисам добро чуо, и на крају су победили напредњаци, гол је главом (није му за факултет) дао неки Гаша. Упознао сам неколико дечака, Агима, Рамуша и једног чије име нисам упамтио, зову га змија, мислим да је то почетак једног лепог пријатељства.
Rad iz osmog nije objavljen zato sto su bila preskupa autorska prava za sastav koji se visoko kotirao na svetskom sajmu knjizevnih dela mladih stvaralaca
Dragi dnevnice, danas sam ukrao clansku kartu mog brata Andreja i iz video kluba uzeo nekoliko italijanskih porno filmova.
Prosto mi je neprijatno koliko je Cicolina vrh, imam istu donju usnu kao ona, samo njena je dole. :ID
I ovo je kao neki ironično sarkastični novinarski članak ? Ovaj “novinar”, novinar mora pod navodnike, izgleda da nikada nije ušao ni u osnovnu školu, a kamoli da je završio žurnalistiku. Ja pomislih zaista neki dobar članak, pa rekoh da pročitam, kad ono, ćorak. Ajde budi dobar, pa smisli ovo mnogo bolje, napiši, pa da se neko i nasmije na sve to.
Tada ios nije znao da ce jednoga dana postati ono sto je sada-derpe.
Igranje je za ološ i fukaru…
Porastao bi mu budzet jos vise da Predsednik Kucnog Saveta nije uhvatio Batu Andreja i izvukao mu usi zbog onog sto radi…
Mali je biserko!
“Путовање кога се радо сећам” Овог викенда, када мој тата није радио, први пут сам ишао на Косово. Мамин колега, чика Фахри, повео ме је да, како је рекао, видим своју колевку и намигнуо је мами, а она је уздахнула и насмешила се. Требао је да пође и мој бата Андреј, али је изгубио карту, па смо ишли само тата, овај бре, чика Фахри и ја. Воз је био зелен, досадан, обичан, а пруга са неколико тунела. Мало сам се плашио да ли ће воз моћи да прође кроз тунеле, али успели смо. Јако су ми се допали сендвичи које смо јели успут. На Пољу Косову видео сам споменик човеку ком се дивим, великом стратегу. Муратово турбе је оставило јак утисак на мене, волео би да и ја учиним нешто тако велико за наш народ. Баш кад је чика Фахри хтео да ме услика, суза ми је кренула, а он ме је тешио: “Хоћеш сине, хоћеш, биће ти захвалан наш народ, а и Срби ће да те упамте.” Онда смо отишли на утакмицу “ФК Приштина” – “ФК Напредак”, цео стадион је викао нешто судији, нисам добро чуо, и на крају су победили напредњаци, гол је главом (није му за факултет) дао неки Гаша. Упознао сам неколико дечака, Агима, Рамуша и једног чије име нисам упамтио, зову га змија, мислим да је то почетак једног лепог пријатељства.
BAS SI RDJA odgovara ti ime ko i onom ZMIJA pa dete mora da slusa oca
Rad iz osmog nije objavljen zato sto su bila preskupa autorska prava za sastav koji se visoko kotirao na svetskom sajmu knjizevnih dela mladih stvaralaca
u petom već ima minimum dve F šifre
Dragi dnevnice, danas sam ukrao clansku kartu mog brata Andreja i iz video kluba uzeo nekoliko italijanskih porno filmova.
Prosto mi je neprijatno koliko je Cicolina vrh, imam istu donju usnu kao ona, samo njena je dole. :ID
Sumnjam u verodostojnost ovih sastava jer pouzdano znam da je promenio odeljenje u petom razredu. Razredni staresina mu je ostao isti.
I ovo je kao neki ironično sarkastični novinarski članak ? Ovaj “novinar”, novinar mora pod navodnike, izgleda da nikada nije ušao ni u osnovnu školu, a kamoli da je završio žurnalistiku. Ja pomislih zaista neki dobar članak, pa rekoh da pročitam, kad ono, ćorak. Ajde budi dobar, pa smisli ovo mnogo bolje, napiši, pa da se neko i nasmije na sve to.
Hmmm, dnevnik pisan na marinieren je sumnjiv. Ali sadrzak je definitiv oder Velikog vodje.