EKSKLUZIVNO: Intervju sa Radišom Uroševićem povodom ulaska u upravni odbor PTT-a

Neshvaćeni rukovodilac

Iako frustriran medijskom pažnjom poslednjih dana, Radiša Urošević je bio presrećan da da intervju za medij kojem u potpunosti veruje da neće izvitoperiti ili prevrnuti njegove reči, doslovno.

 Povod za ovaj intervju je reakcija javnosti na njegov izbor za člana upravnog odbora PTT Srbija. Naš reporter proćaskao je sa Radišom u prijatnoj atmosferi seoske kafane “Kod Petrojka” iza baba Gavriline kuće.

Njuz.net: Kako komentarišete medijski linč koji ste doživeli poslednjih dana? Da li ste čitali šta se piše o vama?

Radiša Urošević: Nije mi jasno šta se svi toliko bune. Ja sam pravi srpski domaćin i to je moj najveći kvalitet. I nisam ja samo muzičar, nego i uspešan biznismen, ljudi to ne znaju. Evo, na primer, vlasnik sam stovarišta drvne izolacije na ulasku u selo, iza silosa, tamo kod Stojana Šveđanina. Pre toga sam organizovao proizvodnju rakije na veliko, i imali smo svoj štand na svakom vašaru u Srbiji. Moja strina što živi u drugom delu kuće sa dve ćerke proizvodi džempere, sve original domaća vuna iz našeg kraja.

Gospodine Uroševiću, kritike upućene na vaš račun kažu da vi niste kompetentni kada su telekomunikacije u pitanju?

Bio sam i poslovođa seoskog pogona za preradu šećerne repe. Moj brat od strica proizvodi stajsko đubrivo za ceo Palanački kraj. Izgradio sam mostić preko Mikićevog potoka da narod ne mora da kvasi noge kad oće da pređu tamo za Bigreničku livadu. Moja komšika Rajka pravi sira, kajmak i pršutu, a ja sam joj pomogo da izgradi letnju sušionicu za meso u avliji.

Mislim da niste razumeli pitanje. Ljudi kažu da nemate ni znanja ni iskustva za vođenje PTT-a. Oni se bave telekomunikacijama, to je ozbiljna nauka koju ljudi studiraju godinama.

Sad ću da vam donesem da probate moje domaće kobasice. To je prava kobasica, a ne ove kupovne, moje svinje ranim samo sa prirodno, ništa koncentrat.  Imam uramljenu prvu nagradu za kvalitet na prošlogodišnjoj kobasijadi u Donjem Sirćevcu. Pravim i mast, uz alevu papriku i pogaču da probate, nema ništa bolje, (okreće se i viče), SVASTIKO, DAJ KOBASICU NA DASKU I NAMAŽI MAST I LEBA DA PROBAJU BEOGRAĐANI.

Gospodine Uroševiću, vi kao da izbegavate da odgovorite na moje pitanje? Znate li vi uopšte šta je ADSL?

E, a nisam vam reko. Pre pet godina ja i moj šurak Milinko otvorili ovde fabriku čačkalica. Ja sam sve to organizovao, otišo u Nemačku i našo polovnu mašinu. Prodali smo i on i ja po dvaest hektara da je otplatimo. Mašina perfektna, ubaciš odpozadi drvene plotne, odnapred ona izbacuje čačkalice i pakuje u celofan.
Radi to i dan-danas. A onda kad smo obrnuli pare, otvorili smo kladionicu u centru sela, odma pored škole.

Gospodine Uroševiću???

I benzinsku pumpu imam. Odma kad se uđe u Strmoglavu, sa leve strane. I gas imamo. Piše “Urošević Petrol”. Sad ako bog da dogodine otvaram još jednu u Žagranima. Širim biznis. A moj kum Vojislav, sa njim držim poljoprivrednu apoteku, tamo prema crkvi. Celo selo kupuje pesticide kod mene.

Gospodine Uroševiću hvala Vam na vremenu i ukazanom gostopr…

Deset godina! Deset godina sam pravio kuću za ćerku, i sledeće leto završavam. Ima tri sprata i lift, a sad smo skoro podigli ploču za drugi sprat. Sve sam to ja organizovao. Nabavljaj cement, nabavljaj pesak, donesi ručak za radnike. Pa se pokvari mešalica, pa zovi majstora. Pa dovozi Baneta električara svaki dan iz Krušanika. A prošle godine rešim ja da uđem u biznis sa proizvodnjom zejtina…

Intervju uradio: Istok Pavlović