Džeparoši protestuju zbog niskih plata i penzija

BEOGRAD, 18. april 2022. (Njuz) – Srpski džeparoši okupili su se danas ispred Vlade Srbije protestujući zbog niskih plata i penzija građana. Nekoliko stotina džeparoša iz svih krajeva zemlje istaklo je niska primanja direktno utiču na njihovu egzistenciju.

Oni od Vlade traže da hitno uskladi primanja zaposlenih i penzionera sa inflacijom i troškovima života.

– Dnevno u gradskom prevozu „uradim“ i po desetak džepova, ali uglavnom nađem prazne novčanike ili neku tešku siću. Ako se ovako nastavi, neću moći da zaradim ni za „Bus plus“ karticu. Jel treba da se švercujem kako neki slepac? – pita se Ž. Z. iz Malog Mokrog Luga, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.

Džeparoši kažu da su posle državne novčane pomoći penzionerima malo progledali, ali ističu da to nije sistemska, već jednokratna mera čiji su efekti brzo nestali.

– Kad na televiziji čujem da je prosečna plata iznad šesto evra, a da su penzije nikad veće u istoriji dođe mi da se nasmejem od muke. Neka mene pozovu u taj njihov Dnevnik da im ja kažem kolike su stvarno plate i penzije. Niko, bre, žute banke u džepu nema – tvrdi Z. J. iz Jajinaca.

Njegove kolege ističu da su u vreme pandemije koronavirusa svoj posao radili u izuzetno teškim okolnostima, svakodnevno rizikujući da se zaraze u gužvama, ali da na njihov težak položaj niko nije obratio pažnju.

– Brate, nekad se znalo gde se rade džepovi, ili u tramvaju ili na autobuskoj i železničkoj stanici. Sad su „štajgu“ preselili na nekakav Prokop, a dolazne perone buseva u ono blatište kod Beograda na vodi. Ko će da ide tamo, brate? I zašto, kad niko kinte u džepu nema. Treba da vidiš kakvu kolekciju praznih novćanika imam kod kuće. Jel treba da otvorim sajt www.polovininovcanici.com i da ih prodajem ili šta? – ogorčen je G.P. Brzi iz Ovče.

Srpski džeparoši ističu da je loša ekonomska politika vlade dovela do toga da zaposleni u svojim novčanicima uglavnom nose listiće iz sportskih kladionica, a penzioneri kupone za popuste u supermarketima.

– Ja sam se čitav život školovao i usavršavao za ovaj zanat i sada od njega ne mogu pristojno da živim. Sramota zaista – zaključuje gospodin Brzi.

Nenad Milosavljević