Državna administracija se žali da ne može da nosi ovoliki broj građana na svojim plećima
BEOGRAD, 18. maj 2015, (Njuz) – Državna administracija se nalazi pod velikim pritiskom građana i privrede i preti joj potpuni kolaps ukoliko se uskoro nešto ne promeni, upozoravaju zaposleni u državnoj upravi.
Administrativni radnici svakodnevno se susreću sa velikim brojem zahteva, molbi, izdavanjem raznih dozvola i rešenja što maksimalno otežava njihov položaj.
– Građani prosto nemaju osećaj za naše obaveze i veliki teret koji nosimo na svojim leđima, kaže Nenad Šišković, mlađi referent u jednoj beogradskoj opštini. – Najteži deo našeg posla je svakako rad sa privatnim preduzetnicima kojima treba izdati veliki broj različitih dozvola, rešenja, zatim, izračunati sve takse koje moraju platiti državi. Sve to maksimalno opterećuje naš rad i deluje iscrpljujuće na zaposlene. Srećna okolnost je to što je gradnja u Srbiji prilično stala pa ne gubimo previše vremena na izdavanje građevinskih dozvola. Ukoliko želimo da izbegnemo kolaps moramo nešto hitno preduzeti. Najbolje bi bilo racionalizovati privredu na neku optimalnu meru ili bar smanjiti broj građana koji nešto zahtevaju od državnih organa, rekao je Šišković koji je zatim požurio na posao jer mu se završila pauza između doručka i ručka.
Slična situacija je svuda po Srbiji. Zaposleni u različitim državnim službama i telima se žale na građane i njihovu neažurnost i upozoravaju da je takvo stanje neodrživo.
– Možemo da okrećemo glavu od problema, ali ćemo pre ili kasnije morati da se suočimo sa njim. Državna administracija grca pod teretom koji joj svakodnevno nameću građani i to neće moći dugo da traje. Pozivam, ovim putem, sve one koji žele dobro našoj zemlji da na vreme pripreme sva neophodna dokumenta, plate sve takse i odmah odu na pravi šalter kako bi nam olakšali rad, rekao nam je Miloš Kojić, zaposlen u Agenciji za lajkovanje i šerovanje vladinih saopštenja.
Nadležni u Vladi Srbije su nam, ovim povodom, kratko rekli da su svesni problema, podsetili da su prethodne godine zaposlili desetine hiljada ljudi u državnu upravu i obećali da će, ukoliko to bude neophodno, taj broj uskoro povećati.
Bojan Savić
Predlažem šalterskim službama da njihove šaltere još više prilagode dosadnim strankama kako bi ih naveli da odustanu od svojih neopravdanih zakeranja. Tako bi mogli da one otvore kroz koje dosadne stranke predaju raznu dokumentaciju spuste još malo niže, takoreći do blizu poda. Nadalje pauza bi mogla da im traje od 9 do 12 sati, kako bi mnogi odustali i otišli neobavljenog posla. Zatim onu čarobnu formulu koja izluđuje stranke FVJJP (fali vam još jedan papir) prošire sa formulom AVJJVZO (ako vas još jednom vidim, zvaću obezbeđenje)! Ako sve ovo šta predlažem ne bude dovoljno, neka administrativci daju otkaz i nađu neki drugi posao.
Ovaj problem je davno uocen u drzavi Srbiji. O njemu je puno pisao poznati pisac Branislav Nusic. Sve su vlasti pokusavale da ga rese, Ali bez uspeha. A resenje je prosto – treba ukinuti gradjane. Dokle god postoje gradjani, pogotovo oni spremni da nesto preduzmu I rade – administracija ce imati probleme.
Otkaz nije resenje. Jer pravo je cudo kako se, medju tim istim gradjanima, nadje neko spreman da za ne bas Mali platu I ne bas puno posla zameni otpustenog I onda nastavi na siti nacin. Znaci da su gradjani problem – nikako ne administracija.
…”veoma ljubezna službenica..” .To je ključno . Jedan period bi svi službenici trebali biti toliko ljubazni da narod prestane dolaziti , najprije od šoka , a zatim od neugode “.. nisam znao kuda da se denem,toliko su bili ljubazni..”! Kad ostanu bez naroda , mogu opet po starom , jedno vreme, pa opet ciklus ljubaznosti i nakon dva ,tri takva ciklusa – evo i penzije !.
Ја ишао данас да оверим картон у националној служби за запошљавање. По ко зна који пут био сам бахат и неваспитан
према тим несрећним и слуђеним људима…Најпре сам им пружио супругин картон кроз шалтерски отвор, па позивницу за свадбу од прошлог викенда на коју нисмо ни отишли, кладионичарски тикет, па сам онда направио паузу за доручак и кафу, уплатио још један тикет,вратио се, причао преко телефона 24. минута, а онда зевнуо. чачкао нос. изуо се, истресао перут на пулт, запалио цигарету и најзад предао свој картон на оверу…
Стидим се својих поступака, али они изгледају тако немоћно и понижено, трпељиво и несрећно, да реагујем по аутоматизму, условни рефлекс, шта ли је…Знам да ће и следећи пут бити исто, такви људи па то ти је…Ова тиха побуна и протест у овом чланку, та бићу још суровији према њима, сутра идем да платим таксу за одводњавање и наводњавање, чим стигнем на шалтер, идем на одмор, боловање, плаћено одсуство, слободан дан, продужени викенд, везану паузу, дан за завршавање приватних послова, дане за смртни случај у породици, одлазим у војску, ма крв ће пропишати док не заврше са мном…
Nek uvedu svedski model, sva usmena komunikacije da je telefonska, posle par dana upornog zivkanja svako normalan odustane ako do tada nije uzpostavio vezu.
Sva dokumenta se salju postom, i tako mogu dokumenti nestati pa saljes opet.
U slucaju da dokument fali, saopste ti postom i posaljes ga postom, i tako moze proci pola godine do trenutka kad vas pozovu da se slikate za licnu kartu.
I svi su ljubazni kad vam saopstavaju da je vas slucaj misteriozno nestao i molbu treba podneti ponovo.
Podrska za sluzbenike, referente i ostale pijavice. Ako ne ispune njihove opravdane zahteve, onda strajk.
Vasa ideja je dobra za masovni montypython strajk. Udjete u opstinu i izgovarate isto ono sto izgovori i tzv sluzbenik…pokusavate da ga skinete sto vise..
Strašno mi je žao zbog ovih radnih mesta jer su to plate za neke porodice, nadam se da će sve biti dobro.