Dirigent na kraju koncerta skočio u publiku
Nikada ranije nije se desilo da ceo dirigent skoči u publiku
BEOGRAD, 24. februar 2013, (Njuz) – Dirigent Milovan Bjelić okončao je sinoćnji nastup sa simfonijskim orkestrom u “Kolarcu” lomljenjem dirigentske palice i spektakularnim skokom u publiku.
Nakon što je zadao poslednji takt, Bjelić je tokom poslednjih tonova kompozicije “Bolero” Morisa Ravela svoju palicu bacio na pod i izgazio je.
– Publika je bila zatečena jer nije navikla na takve završetke koncerata klasične muzike, a pravo iznenađenje usledilo je kada je dirigent uhvatio zalet i sa bine se bacio u prve redove publike. Oni su ga prihvatili a dirigent je na rukama publike stigao čak do petog reda, gde je spušten na tlo – rekao je jedan od očevidaca sa kojim smo razgovarali.
Kulturolog Jovica Spasić kaže da beogradska kulturna scena ne pamti ovako silovit krešendo nekog muzičkog događaja i procenjuje da će nastup simfonijskog orkestra zasigurno biti proglašen koncertom sezone.
– Imali smo pre nekoliko godina priliku da vidimo češkog dirigenta Vroclava Klausa, koji je u publiku posle nastupa bacio svoj frak, kao i austrijskog violinistu Štajnera koji je publici poklonio nekoliko gudala, ali ovo je prvi put da ceo dirigent skoči u publiku. Mislim da možemo očekivati vrelu koncertnu sezonu u 2013. godini – zaključio je kulturolog Jovica Spasić.
Nenad Milosavljević
da nije bilo publike razbio bi se
Konačno smešan tekst na sajtu. Pohvala
Lom nespektakularnih dirigentskih palica i skok u publiku – to znam.
Zadnjih četrijes proleća na svečanim, teatralnim i crkvenim prilikama ja se isključivo oblačim u odeći Mao tse Tunga, takozvane kragne deke ”grand-père” ili kolir Mao ”col Mao”, u jednako isključivoj crnoj boji u beloj košulji iste kragne ili suprotno.
Većina mojih drugara uoći da se ja ”sveštenički” oblačim, tako da ja moja boravišta po Atlantiku i Pacifiku nikada ne plaćam, mada ni u vraga ne verujem.
Ali u crkvi jednog ”strašno katoličkog ostrva” na Atlantiku i sam sveštenik poveruje da sam ja ”neka sveštenička duša vatikanske poligamije, pedofilije i pederastije”, pa mi i sveti priđe rečima poštovanja i dobrodošlice, zato što se ja u njegovoj crkvi naopačke krstim u odnosu na katolike.
Bolju sliku loma mojih nespektakularnih dirigentskih palica i skok u publiku sam zbog moje odeće doživeo u brojnim navratima kod neke sekte ”Iglesia ni Kristo” u jugoistotočnoj Azije, gde se niko ne krsti.
U toj sekti dođe vrhunski sveštenik iz Amerika ”minister”, (bez zaborava da Amerika sve sekte finansira), i moji drugari odluče da je moja dužnost upoznati njihovog ”dobrotvorca”, a ”minister’ iz Amerike me hitno pozove na tribini mikrofona u sali od nekih tri hiljada duša, kako bih i ja njima imao da poklonim neku ”svešteničku” poruku.
Moj bedni engleski jezik je čist kao suza i isključivo uličarski ”of Asia”, koji sam naučio po sokacima Manile od 15 miliona gladnih stanovnika, pa kao papagaj ja isporučim njima:
– I'm so happy to meet you! Our God put a rainbow in the sky and my way to you. I finally found my way… – da ne razočaram bezbožne divljake, i cela sala oduševljeno skače.
Ali meni i moja odeća dojadi, pa neki dan tačno u 20:00h po njihovom vremenu navučem otrcani ”bermuda”, šarenu košulju ostrvljanskih boja i ”Nike” patike (made in China) i zasednem na zadnjem mestu u njihovoj ”svetoj sekti”.
Moji drugari su me zamolili da se vratim doma i da se ”odenem po njihovoj želji”.
Stidim se i znam da i magarac u ”slim” odeći od dobrog krojača više vredi od nevernog sveštenika!
Što reče jednom celtic: Da sam hteo ovoliko da čitam, upisao bih fakultet!
Tagore, živ ti ja. prevedi ovo u 2-3 reda, pa da pročitam šta si hteo da kažeš…
Не изазивај га више, молим те.
Види доле ста си урадио…
Zov divljine i šapat – samo jedan zadovoljava:
http://www.youtube.com/watch?v=ASwtAkHCaKU
(Zadnji komentar je od mene.)
Upoznam ti ja neke naše drage Amerikance etiopljanskog porekla, a ovi visoko nadareni ljudi kupili zadnji Dell kompjuter i iz naših orthodoxalnih razloga samo u mene veruju.
– Mi mnogo pišemo na ”amarik” jeziku, (koji ima oko šest dijalekata) – hvale mi se dobri Amerikanci, svakih 30 dana mi dovuku njihov novi komp na popravku zbog nekih njihovih virusa, a ja piscima uvek verujem i vraćam backup na backup u njihovu mašinu, u kojoj ni jedan jedini dokumenat ne postoji.
Zadnjih meseci su mi ovi dobri orthodoxi silom zvonjenja u mojoj otsutnosti slomili zvonce i vratnicu na ulazu u baštu, noćima kucali i udarali po vratima kuće u kojoj niko ne živi, probudili komšiluk u noćima moje ulice cele – zato što sam ja kao orthodox zadužen njihove viruse da čistim, i ostavili pisanu poruku na nekom savršenijim engleskom jeziku – (Zegoy – wj who jv J-ui at u pusse chu), i zamolili me da ih zaposlim u Swazilandu ili u nekoj prijateljskoj teritoriji.
Ovi savremeni ”Amerikanci” iz Etiopije se ponašaju kao da su rođeni Srbi, pa okrenem njihov broj telefona i zamolim ih da bace njihov novokupljeni “Dell” na uglu sokaka, kako bi neko mogao i dokumente sociologije da piše u njemu.
Ko nauči kako se na vratnici i na telefonu tihim glasom zvoni, ko sazna da se šakom po mojim vratima ne udara – taj i u Srbiji čuva trajno prijateljstvo moje.
Kuda ide ovaj svet!
Sta je sledece? Da se posle rok koncerta, rokeri u frakovima poklone publici? Ili da nase pevaljke pocnu da nose gacice i haliine ispod kolena?
Ja ne vidim šta tebi fali !?
Evo, ja stalno mrzim moje tuđe žene i moju tuđu decu; ja sam ponosni šovinista, uživam u tvojoj ulici i ništa mi ne fali.
(Važi, i ja moram priznati da ne smrdim malo…)
pa zar pevaljke nose gacice iznad kolena???
Ne razumem ljude da se krše uz Bolero… Da je odlepio uz Vagnera, Rahmanjinova ili Ramoa, pa i da shvatim, ali prvi put čujem da Ravel na nekog tako deluje.
Mada, i sam sam jednom uz Bahovu kantatu BWV 140 (“Wachet auf, ruft uns die Stimme”) polupao glavom čaša za dvesta evra, tako da je moguće da ni ovo nije izmišljotina, šta ja znam…
Klasika jebe kevu, barok jebe babe.
Berlingovo more/Sibir | 29. 02. 2013. – 00:00h | Photo: Krasnaja Gora | Kosova: SrBski narodi
Svaki Srbo od Kikinde do Kosova i Metohije će već od 2099. godine imati prava da učestvuje u sibirskoj nagradnoj igrici ”Green Card for Siberia” i uživati u sibirskom doživljaju deset do trideset godina kasnije.
Dobitnik prve sibirske nagrade, Gérard Xavier Marcel Depardieu, je u povišenoj temperaturi izrazio nezadovoljstvo zbog budućeg smrada novodošlih Siberijanaca.
А оркестар? Да ли су се они бар поскидали до појаса? :D
Voleo bih da nisam u prvim redovima kada budu bacali klavir.
znaci nisam video NE VERUJEM!
dragi njuze,
jel´ moze uskoro neki tekst o hipsterima? niste odavno o njima nista pisali, a super su mi ti hipsteri.
Zamislite svirače u svečanim odelima kako na kraju koncerta lome violončela o pod u stilu AC/DC…
Od danas moja baba kupuje kartu samo za prvi red.
Od 77 po_milovanih Bjelićevih muzičara po svetu, dve trećine svirača je priznalo biti delimično gluvo, imati duševno-psihopatološke udare po tvrdoj ”umetničkoj” glavi tek neumereno depresivne kategorije udara u mozak.
Na najlepšem japanskom jeziku se ta SRBSKA BOLEST i danas ‘vako kaže:
(動画をブログに貼る – エキサイトブログに貼る)
Nama je važnije da mi i dalje verujemo u našu Veliku Srbiju – kao NOKIA do TOKYA.