Direktor otpustio radnika iz potpuno ličnih razloga
BEOGRAD, 10. avgust 2011, (Njuz) – Sreten P. (46), direktor jednog javnog preduzeća iz Beograda, čije je ime poznato redakciji, otpustio je juče svog službenika Miloša B. (37), iz potpuno ličnih razloga, jer kako je sam priznao u izjavi za Njuz, „više jednostavno nije mogao da ga gleda“.
– Miloš je verovatno najantipaničnija osoba koju sam u životu sreo. Nije stvar u tome da ne poseduje ni trunku harizme, on je jednostavno u stanju da iznervira samom svojom pojavom – priznaje ovaj direktor – Sve vreme dok mu nešto pričate on sluša, klima glavom i blago se osmehuje. U slučaju bilo kakve nesuglasice, dodatno se skupi u stolici, još uz klimanje glavom krene i da sleže ramenima. I što je najstrašnije od svega, koliko god da pokušavate da ga isprovocirate da odreaguje, suprotstavi vam se i pokaže da je muškarac koji ima svoj stav, on se samo izvini i kaže da će probati da već od sutra to ispravi – kaže Sreten i dodaje da se najčešće događalo da već od narednog dana Miloš više ne čini greške koje su mu bile prebacivane.
– Da ne pričam još o tome da skoro sve vreme ćuti i radi. Koliko puta svi u firmi krenemo da se šalimo, a on neće da se uključi u priču jer ima „nešto da završi“. Desilo se da nas je jednom čak zamolio da budemo malo tiši, jer je radio neki bitan posao, čime mi je ozbiljno uzdrmao autoritet – otkriva Sreten koji kaže da Miloš skoro da nikada nije ni kasnio, a kada bi se to nekada i desilo, uvek bi poslao poruku.
– Jednom me je probudio porukom da će kasniti pet minuta, još mi se, kad sam nešto kasnije došao na posao, izvinjavao i pričao kako je bila velika gužva na Gazeli – kaže Sreten i otkriva Miloš skoro nikada nije bio zainteresovan da sa kolegama sa posla ide u kafanu, i da je išao samo onda kada bi ga oni skoro naterali.
– Kako se ponašao bolje da nije ni dolazio. Skoro sve vreme bi ćutao, nikada ne bi komentarisao konobarice i devojke za susednim stolovima, a jednom se čak desilo da me je pitao nešto vezano za posao – kaže Sreten koji priznaje da ne oseća grižu savesti što je otpustio Miloša jer ne sumnja da će on veoma brzo naći novi posao.
– Nije sporno da je Miloš sjajan u poslu koji obavlja. On je stajao iza svih naših najuspešnijih poslova i svi klijenti su bili prezadovoljni njegovim radom, tako da će on verovatno već sledeće nedelje naći neki novi posao. Ipak, ne može i ne sme stručnost da bude jedini element prilikom zapošljavanja. Kada bi se gledalo samo to koliko je neko dobar u poslu kojim se bavi, nikada odlasci u kafanu sa kolegama sa posla ne bi bili toliko zanimljivi, a i vreme provedeno na poslu koristilo bi se isključivo za rad – kaže Sreten koji najavljuje da će na Miloševo mesto zaposliti komšiju Pantu, za kog priznaje da po stručnosti nije ni blizu Miloša, ali je „jedan od najvećih lafova koje je sreo u životu“.
Marko Dražić
prvi :)
Dva losa ubise Milosa!
E…to je direktor…svaka cast,tako treba….
Cuo sam da postoje takvi radnici ali nikada nisam upoznao ni jednog…
Овај опет к'о мој бивши директор (већ сам раније нашла сличност у оном чланку о платама које су превелике за раднике – тако нешто…)! Били му најбољи они који се смеју његовим (глупим) вицевима и толико љигаво му се улизују да је било за повраћање…
Мислим да је мене примио зато што сам на разговор на посао дошла у мини сукњи, а то је једино што је од мојих “квалификација” признавао! Потпуно је било небитно што сам му завршавала послове за које би му неки “od najvećih lafova koje je sreo u životu“ причали бајке – да им треба не знам шта и не знам колико времена…
Дааааавно беше мини сукња :)
SMRT radnicima, pravda za direktore!!!!
vrlo poucno za nas koji trazimo posao:)))
Ja kako…
Мени је овај директор сумљив право , свугдје га има , као да је двоглави арапин .
Он је први изјавио да се не стиди што је богат , па је прешао код једнако неповољног телефонског оператера , а сигурно има времена поред свих активности и да се бави хором у културно умјетничком друштву .
Lol. Stvarno, bre. Ispada da je ovo jedina slika koju imaju…
Или су директори толико слични да их је немогуће разликовати , зато је нама потребна Лустрација .
Након Другог светског рата у многим земљама (Немачка, Француска, Аустрија, Шпанија, Италија, Португал , Јапан и др.) спроведене су мере уклањања и забране учествовања компромитованих људи, политичара и званичника у јавним, државним пословима и службама (денацификација).
Лустрација постаје актуелна и у посткомунистичком периоду. Законе о лустрацији донели су многе постсоцијалистичке државе: Чехословачка, Пољска, Бугарска, Мађарска, Литванија, Румунија, Албанија, Летонија.
Дакле све директоре и њихове шефове , послати у ријетко насељена села .
Cuti, radi i gleda svoja posla…! Zna li ovaj covek gde zivi?! I ja bi ga, bre otpustio.
bolje biti direktor sedam dana, nego radnik citav zivot!
Bolje biti direktor ceo zivot, nego radnik sedam dana.
http://www.youtube.com/watch?v=lTr-Nui1tDg&NR=1
i americki direktori mrze smorove
Nije trebalo odmah da ga otpušta.
Prvo je trebalo malo da ga gazi, da ga nateže, da briše noge o njega.
Mada…
Ovakvi radnici hoće ponekad da isprazne redenik na osoblje a poslednji metak ostave za direktora.
ovaj radnik sam ja :(
Bilo bi lepo da covek moze da se nasmeje posle ovog vaseg teksta, kop posle ostalih vasih tekstova.
Nista novo, ovako funkcionisu sva nasa ministarstva i drzavne firme. Da li je to licni razlog, ili ce se, zarad licnog, izmisliti neki razlog, uopste nije bitno
Ja mislim da je diši najviše smetalo što Miloš nije imao facebook profil pa da pola radnog vremena provodi na fejsu.