Čovek iz Beograda otišao na selo da bi pobegao od seljaka

– Godinama sam gledao sve te nevaspitane ljude koji bacaju đubre sa terasa, pljuju po ulici, tuku se sa kontrolorima u prevozu, trube na semaforu, dobacuju devojkama iz automobila, ne sakupljaju izmet za svojim ljubimcima…kap u prepunoj čaši bilo je kada je komšija iznad mene istresao tepih pun prljavštine i đubreta na moju terasu – rezignirano priča Smiljković.

Ovaj pravnik odlučio je da se povuče na selo i tamo počne da se bavi poljoprivredom, ali se na ovaj korak opredelio pre svega da bi bio okružen finim i pristojnim ljudima kakve je, kako kaže, u Beogradu sve teže naći.

– Želim da se družim sa dobrim ljudima, zemljoradnicima, a ne sa kojekakvim seljacima. U Beogradu ima samo karakternih seljaka, kako ih ja zovem. To su seljaci koji ne kopaju po zemlji već po svojim nosevima i to nasred ulice, a to je nešto čega se grozim i zbog čega sam odlučio da odem iz prestonice – završava svoju priču Smiljković, ističući da se nada da se demografski trendovi u narednim godinama neće promeniti tako da seljaci iz Beograda pohrle ka selima, jer onda ne zna “kuda bi više bežao”.

Nenad Milosavljević