Beograđani provedu tri sata godišnje u odbijanju uličnih prodavaca
Vreme kada je od Terazija do Platoa trebalo 16 minuta
BEOGRAD. 18. novembar 2010, (Njuz) – Prosečan Beograđanin godišnje provede 173 minuta u odbijanju uličnih prodavaca u centru grada, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Stratedžik marketing.
Ekspanzija prodavaca razglednica za Pravoslavnu crkvu, Ćirilka za pomoć deci sa Kosova, karata za pozorište, kozmetike, kao i osoba koje dele flajere za škole kompjutera i stranih jezika, povećalo je vreme potrebno da se pređe relacija od Terazija do Platoa, sa nekadašnjih 16 na sadašnja 22 minuta.
Istovremeno, porast broja uličnih prodavaca, koji sa sve upadljivijim osmehom prilaze prolaznicima, svakog meseca umanjuje broj ljudi koje su u stanju da ih momentalno odbiju, što je dovelo da menjanja navika Beograđana kada se spremaju za šetnju u centar grada.
– Poslednjih nedelja kad god idem u Knez Mihajlovu obučem neku staru jaknu i ofucane patike, jer je to jedini način da ih zadržim podalje od sebe. Jedan moj kolega ima druga koji radi u obližnjem kafiću, pa svaki put svrati do njega da se presvuče – rekao je za Njuz Dragan Arsenijević akaunt menadžer Pro kredit banke. Da primer Dragana i njegovog kolege nije usamljen, potvrđuje i opšti utisak da je poslednjih meseci opao standard građana, koji je u najvećom meri donet na osnovu sve iznošenije garderobe koja se može videti u centru Beograda.
Pored drugačijeg oblačenja, ulični prodavci počeli su da utiču i na promenu kretanja brojnih građana, što prema mišljenju arhitekte Đorđa Bobića može u potpunosti da izmeni strukturu centra prestonice.
– Sve je više ljudi koje zaobilaze Knez Mihajlovu, već iz Terazija skreću levo u Sremsku, šetaju kroz Ulicu Maršala Birjuzova, da bi se onda popeli uz stepenice koje vode ka Obilićevom vencu. Odatle se kroz neki od pasaža uključuju u deo Knez Mihajlove u kom nema mnogo prodavaca.
Gledano na duže staze, ovo bi moglo u potpunosti da promeni strukturu centra grada, i da dovede do toga da Ulica Maršala Birjuzova postane glavno šetalište. U poslednjoj godini već je zabeleženo povećanje cene kvadrata poslovnog prostora u ovoj ulici za skoro deset odsto, i on bi mogao da raste u narednom periodu, ističe Bobić.
Ipak, da se to ne desi pobrinuće se ulični prodavci koji najavljuju silazak u dotičnu ulicu. Prema rečima Slađana Petkovića, predsednika Sindikata uličnih prodavaca, plan je da prodavci u centru grada formiraju tri prstena prodaje.
– Epicentar će i dalje ostati na početku Knez Mihajlove, ali će uskoro biti formiran drugi prsten u okolnim ulicama, sa najvećim akcentom na Maršala Birjuzova i Vasinoj. Ideja je da se kroz nekoliko meseci, kada se završi kasting „Osmeh 2011.“, nakon kojeg će se broj uličnih prodavaca učetvorostručiti, oformi i treći prsten. On će počinjati negde na potezu između Slavije i Beograđanke, jer su naša istraživanja pokazala da će građani verovatno već u ovom delu početi da skreće u bočne ulice – otkrio je Petković.
Marko Dražić
kada sam joj rekao: “ali već sam uzeo karte za pozorište,” odgovorila mi je: “možda ste uzeli za narodno, evo sada za atelje”
Upravo se vratih sa ulice. Savet svim pesacima da koriste bicikle, uspesno sam prosao kroz uzi centar grada i sem par cesanja o ram bicikla niti jedan nije uspeo da me zaustavi.
е баш ме брига бре за ту турску касабу звану Београд
I ovde u KG smorise neverovatno,svaki dan me 10 njih dnevno presretne da budem “human” da kupim njihove razlgednice za decu za neku instituciju u bg-u.Nek traze pare od drzave,za sta sluzi drzava.
Iskreno, da me zaustave i kazu “hoces da kupis slikovnicu”, mozda bih i kupio. Ali kad krenu po humanosti, a znam pouzdano da lazu (jer sam trazio ziro racun gde da uplatim pomoc, pa su krenuli da mucaju), onda ih samo oteram. Recimo, u Zrenjaninu je njihov tekst “Pomoc deci ometenoj u razvoju bez roditeljskog staranja”, a u Beogradu isto to samo na kraju dodaju “sa Kosova”, jer to mozda vise “radi” u BG nego u ZR (bar oni tako misle).
Cak sam jednom i krenuo da filtriram koliko to moze biti dece bez roditeljskog staranja, ometene u razvoju, sa Kosova…
Ipak, nisu svi isti: pre neki dan je Vlade Divac sa kolporterima uličnih novina “Liceulice”, decom i mladima iz Svratišta za decu ulice, prošetao Knez-Mihajlovom i pomogao im u prodaji njihovih novina. Prisustvo proslavljenog olimpijca izazvalo je veliko interesovanje prolaznika, pa su deca uspela da prodaju više desetina primeraka magazina, što će im omogućiti da legalno zarade za tople obroke u narednih nekoliko dana. Pre ovoga, deci su pomagali i Zoran Kesić, Kristina Kovač, Ivon Jafali.
Novi broj “Licaulice” posvećen je ekologiji i reciklaži, a pokreće i druge teme s margine društvenog interesovanja. Jedan primerak košta 100 dinara, a polovina zarađenog novca je zarada mladih prodavaca, dok se preostala suma koristi za dalji razvoj novina i slične projekte.