Beba izgovorila prve reči: Poštovani putnici, očitajte vašu kartu
…
BEOGRAD, 30. oktobar 2014, (Njuz) – Šesnaestomesečni Aleksa Vasić iz Beograda juče je uspeo da skoro bez ikakvih grešaka izgovori svoje prve reči: „poštovani putnici, očitajte vašu kartu“, saznaje Njuz.
Aleksini roditelji Marija i Đorđe nisu sigurni kako je njihov sin naučio da kaže dotičnu rečenicu, pogotovu što do juče nije umeo da izgovori nijednu reč. Prema njihovim rečima, mali Aleksa ovu rečenicu izgovara u pravilnim intervalima.
– Činjenica je da veoma retko u kući kažemo ‘poštovani putnici, očitajte vašu kartu’, ali moguće je da nesvesno izgovaramo. Svima nama se valjda ponekad dešava poštovani putnici da nismo baš sigurni očitajte vašu kartu šta govorimo – kaže njegova majka Marija i napominje da je njen sin proteklih dana bio skoro sve vreme u stanu i da ga je napušta samo u nekoliko navrata kada se sa njom vozio prevozom.
Kako saznaje Njuz, ovo nije prvi ovakav zabeležen slučaj proteklih dana i juče se takođe desilo da je jedna beba sličnog uzrasta kaže „poštovani putnici“, ali nije uspela da završi misao.
Pokušali smo da uzmemo izjavu malog Alekse, ali sve što je imao da nam kaže bilo je: „poštovani putnici, očitajte vašu kartu“.
Marko Dražić
Dobro nije rekao “Vucicu. ..”…a ovo ako je živ bio…ne raste mali švercer što daje nadu da društvo polako shvata poentu…plati pa se u gsb klati.
ti si degen
Ovo je sprdnja vest.
Mali za male.
Od juce, automati za ocitavnje kartica zaposlenih u Gradskoj upravi, nicim izazvani, spontano su poceli da recituju: “Postovani radnici, ocitajte vasu karticu!”. Nepoznati master-mind ih je podesio na vecu brzinu, tako da posle svakog ucitavanja kartice, to zvuci kao piskava reklama za lekove.
Baba čula poslednje reči: Poštovani putnici, očitajte vašu kartu
A neke buntovna bebe, sklone poeziji od malih nogu, na ocitajte vasu kartu, mangupski se nadovezu – popusis mi ga u startu!
P.S. Strasno kako su deca nevaspitana, danas! I niko ne odgovara za to, u srecna vremena tata bi mu vec bio na ‘sluzbenom putu’ na moru.
Eh, lepa srecna vremena!
Zaista interesantan fenomen, ali nije jedini. Mala deca su jako prijemčiva na okolinu i lako pamte ono što često slušaju. Tako neka deca koja mnogo vole da gledaju TV izluđuju roditelje jer stalno ponavljaju: “Dobro veče, ja sam Vladimir Jelić a ovo su vesti dana!” Jedna mala Milica je zabrinula roditelje jer svaki čas govori: “Moja kravica uz mene svaki dan!” Ali šta reći za slučaj mog komšije Duleta čija deca, blizanci od 18 meseci naizmenično ponavljaju: “Premijer Srbije Aleksandar Vučić, gradonačelnik Siniša Mali…” i tako po ceo dan.
Poseban slučaj su tzv “Deca brojalice” jer ponavljaju “Svinjski but 449,99, Jogurt 98,99, Plazma keks 325, 99, Merix od 3 kg 376,99” itd. Zaista, našoj deci nije lako!
Pre par godina na tv pustali danima reklamu za jedan domaci film.
Stojim s komsijama ispred zgrade a jedan se vraca kuci s klincem, kaze: sine, kako ide onaj film?
Mali k'o iz rukava: Najebaces, i ti ces najebati, najebacete!
Ispade dete prorok.
Sad bi mogli da stave dete na ulazna vrata, obuku mu belu majicu na kojoj piše kontrolor i daju mu onaj aparat za proveru karata i ugodjaj u domu bi bio kompletan. Čisto da se ne zaboravi ono predivno – Poštovani putnici očitajte vašu kartu! A kad malo poraste da nauči i nastavak -Sledeće stajalište…
Monika, u pravu si da su deca nevaspitana, a neka su i sklona poeziji, kako kažeš. Mada ono njihovo “u startu” mnogo bi bolje bilo da je “na kraju”, zar ne?
Dok je buntovno-pesnicki raspolozene mladosti, za nas nema brige. Ja sam uz ‘nevaspitane’. Student nije otkucao kartu. :-)
Tek rodjena beba, videvsi oca prvi put u zivotu, upita: Matori, jesi li ti Novak Djokovic? Nisi? Oh, neee…
Ima i čudnijih pojava, posle svake stanice, svuda po busu se čuje erste, mts, tempo, pri kontroli putnik je dužan… svi ono kao očitavaju svoje karte
spanska inkvizicija je nista za ovaj vid torture koji nam svakodnevno serviraju
Pa napredovalo se
mali se zove Aleksa, meni je to sumnjivo!